Дојче веле: "Мали Идомени" на српско-мађарској граници

Балканска рута је затворена, али то не спречава избеглице да кроз Македонију или Бугарску преко Србије дођу до Хоргоша где је на ничијој земљи никло шаторско насеље такозвани "мали Идомени, пише Дојче веле.

У Београд свакодневно стиже 200 до 300 људи, махом из Авганистана, Сирије, Пакистана и афричких земаља, хуманитарне организације кажу да последњих недеља број дошљака „стабилно расте“.
Већина активиста и помагача, који су били активни у претходних годину дана, поново су свакодневно у парку код аутобуске станице где се мигранти окупљају како би се информисали о наставку пута према Мађарској или ступили у контакт с кријумчарима.

Мали парк код долазног перона већ је познат као Сиријски парк док се онај преко пута улице колоквијално назива Авганистанским парком, пише Дојче веле.

Полиција и обезбеђење с обележјем Комесаријата за избеглице патролирају овуда, надгледају ситуацију и покушавају да спрече лежање на зеленим површинама и постављање шатора.

Већина избеглица ноћи проводи у азилантском центру у Крњачи.

Према подацима УНХЦР-а, тренутно је у транзиту кроз Србију око 1.400 миграната који из Београда иду на север, ка Мађарској, аутобусом или превозом који организују кријумчари.

Након Суботицe, мигранти иду ка периферији Хоргоша где је на ничијој земљи између две државе никло мало шаторско насеље.

Више од 300 људи борави у импровизованим склоништима, испод крошњи и разапетих ћебади. Поред се уздиже мађарска гранична ограда, опасана бодљикавом жицом. Људи стрпљиво чекају шансу да пређу на територију Европске уније.

Један од њих је и Махмуд (17) који је напустио Авганистан са 12 чланова породице.

"Дошли смо овде пре 20 дана, и још увек чекамо да пређемо у Мађарску. Нема строго утврђених процедура, мађарске власти пуштају мале групе од петнаестак људи дневно, углавном породице с малом децом. То је мали број, с обзиром да овде кампују стотине људи", рекао је он за Дојче веле.

Камп расте из дана у дан. Међу избеглицама је већ прозван "малим Идоменијем", јер рђави услови подсећају на то грчко сеоце у којем од недавно више нема миграната.

Код Хоргоша нема тоалета ни тушева, а храну, пиће и чисту одећу доносе само волонтери разних добротворних организација.

"Ситуација није достојна људи, али ми то не смета. Само хоћу да наставим пут до Швајцарске. Ако следећих дана не уђемо у Мађарску, поново ћу потражити кријумчаре“, каже Махмуд.

Како каже, његова многочлана породица до сада је потрошила 35.000 евра на кријумчаре и једина му је идеја да што пре оде даље.

Извор: РТС