уторак, 07. јун 2016.

Руска Православна Црква о проблемима за Свеправославни Сабор

Дана 3. јуна 2016. године у Патријарашкој и Синодалној резиденцији у Даниловом манастиру у Москви под председавањем Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила одржано је заседање Светог Синода Руске Православне Цркве.

Стални чланови Светог Синода су: митрополит Кијевски и целе Украјине Онуфрије; митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналије; митрополит Кишињовски и целе Молдавије Владимир; митрополит Астанајски и Казахстански Александар, поглавар Митрополитског округа у Републици Казахстан; митрополит Ташкентски и Узбекистански Викентије, поглавар Средњеазијског митрополитског округа; митрополит Санктпетербуршки и Ладошки Варсануфије, управник послова Московске патријаршије; митрополит Мински и Заславски Павле, патријарашки егзарх целе Белорусије; и митрополит Волоколамски Иларион, председник Одељења спољних црквених односа Московског патријархата.

ДНЕВНИЧКА ЗАБЕЛЕШКА БР. 35

РАЗМАТРАНИ су озбиљни проблеми који су се појавили у току припреме за Свети и Велики Сабор Православне Цркве који је планиран за 18-26. јун 2016. године, између осталог, одбијање Бугарске Православне Цркве да учествује на Сабору уколико време његовог одржавања не буде одложено, као и озбиљна критика припреме за Сабор и нацрта саборских докумената, како у Руској Православној Цркви, тако и у низу других Помесних Православних Цркава.

Информативно:

На скупу поглавара Помесних Православних Цркава у Константинопољској патријаршији у периоду 6-9. марта 2014. године донета је одлука да ће «Васељенски патријарх у Константинопољу сазвати Свети и Велики Сабор Православне Цркве 2016. године, уколико то не буду ометале непредвиђене околности». Осим тога, одлучено је да се «све одлуке, како за време Сабора, тако и у припремним фазама, доносе на основу консензуса». На скупу поглавара Помесних Православних Цркава који је одржан 21-18. јануара 2016. године у Православном центру Васељенског патријархата у Шамбезију (Женева) донета је одлука о томе да ће «Свети и Велики Сабор бити одржан од 18. до 27. јуна 2016. године на Критској православној академији». Такође је одлучено да се оснују Свеправославни секретаријат и Организациони комитет Светог и Великог Сабора. Поглавари Помесних Црква су усвојили предлог Руске Православне Цркве да се ради разматрања у јавности објаве нацрти докумената за Сабор, које су припремили Свеправославна предсаборска саветовања и Сабрања поглавара. У недељу Победе Православља Његова Светост патријарх Константинопољски Вартоломеј је позвао вернике да «изразе своја мишљења и очекивања од Светог и Великог Сабора».

Испољавајући своју потпуну спремност за активну сарадњу у припреми Сабора Руска Православна Црква је одмах именовала своје представнике за Свеправославни секретаријат и Организациони комитет Сабора (писмо Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила Његовој Светости патријарху Константинопољском Вартоломеју бр. 01/818 од 26. фебруара 2016. године), али су представници Руске Православне Цркве, без обзира на подсећања, били позвани да учествују у Организационом комитету тек од 7. јуна (писмо Његове Светости патријарха Константинопољског Вартоломеја Његовој Светости патријарху Московском и целе Русије Кирилу од 31. маја 2016. године).

У априлу 2016. године Свети Синод Руске Православне Цркве је одредио (дневничка забелешка бр. 34) састав делегације Руске Православне Цркве за Свеправославни Сабор, о чему је дописом Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила обавештен Његова Светост патријарх Константинопољски Вартоломеј.

Истовремено су убрзо после објављивања нацрта саборских докумената биле изражене критичке примедбе на исте од стране епископата, клира и мирјана Руске Цркве. У Московску патријаршију, Одељење за спољне црквене односе и друге установе Синода почело је да пристиже мноштво писама православних верника у којима су критиковани саборски текстови и сам процес припреме Сабора. Као одговор на узнемиреност пастве Одељење спољних црквених односа је изнело потребна објашњења и коментаре објавивши одговарајућу изјаву. У циљу ширег разматрања нацрта докумената за Сабор по благослову Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила 19. прила ја у Москви на Православном универзитету друштвених наука Светог Тихона одржана конференција на тему «Свеправославни Сабор: мишљења и очекивања». По завршетку конференције припремљене су и предате на разматрање свештеноначалију исправке саборских документа «Осноси између Православне Цркве и осталог хришћанског света» и «Мисија Православне Цркве у савременом свету».

Без обзира на то што се ближи време за сазивање Сабора остало је мноштво нерешених проблема који доводе у питање могућност постизања општеправославног консензуса на Сабору. Правилник Сабора, који је састављен на Скупу поглавара Православних Цркава одржаном 21-28. године у Шамбезију није потписала делегација Антиохијског патријахата. Нацрт документа «Тајна брака и препреке за њу» нису потписале делегације Антиохијског и Грузијског патријархата. Предлог Његове Светости патријарха Кирила да се у преостало време приступи општеправославном усаглашавању ових питања у оквиру рада Свеправославног секретаријата «с каснијим разматрањем предлога који су дати на Скупу поглавара Помесних Православних Цркава» (писмо Његове Светости патријарха Московског и целе Русије Кирила Његовој Светости патријарху Константинопољском Вартоломеју бр. 01/818 од 26. фебруара 2016. године није наишло на подршку Константинопољског патријахата. Секретаријат се у протеклом периоду окупио само два пута и бавио се углавном техничким питањима. Предлог поглавара Руске Православне Цркве да се у Свеправославном секретаријату размотри питање усаглашавања докумената је одбијен.

           Остају нерешене и несугласице између Антиохијског и Јерусалимског патријархата у вези с питањем црквене јурисдикције над Катаром и одсуство њиховог евхаристијског општења због овога, што представља битну препреку за учествовање Антиохијске Цркве на Сабору.

           У току последње недеље низ Православних Цркава је дао званичне изјаве у којима се доводи у питање могућност одржавања Светог и Великог Сабора Православне Цркве у наведеном року или постизање консензуса у вези с основним темама са дневног реда Сабора.

Дана 25. маја 2016. године Свети Синод Грузијске Православне Цркве је донео одлуку о томе да у документе Сабора «Тајна брака и препреке за њу» и «Мисија Православне Цркве у савремном свету» треба да буду унете значајне исправке, а документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» «треба да буде суштински прерађен». Истакнуто је да уколико предложене измене «не буду узете у обзир и унете у текст документа Грузијска Црква сматра да га не може потписати».

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који је завршен 25. маја усвојио је документ посвећен припреми за Свеправославни Сабор. У њему је «изражен став епископа Српске Православне Цркве о свим главним питањима која ће бити разматрана на Великом Сабору и о којима ће се одлучивати». У овом документу који је достављен на знање поглаварима и Светим Синодима Помесних Православних Цркава поставља се питање «да ли предстојећи Сабор одговара критеријуму и мери истинских Сабора, познатих из историје Православне Цркве... да ли ће Сабор изразити јединство Христове Цркве у Светом Духу у славу Бога Оца». Архијереји Српске Православне Цркве истичу недостатке нацрта Правилника Сабора, постављају питања о улози и статусу епископа на Сабору, о неоправданом ограничавању броја учесника на Сабору; сматрају да је неопходно да се на Сабору размотри тема аутокефалности и начина њеног проглашавања (на чему је стално инсистирала и Руска Црква, поред других Цркава); изражавају мишљење да нацрте саборских докумената «треба изменити и прецизирати како би одговарали захтевима живота и мисије Цркве», посебно истичући такву потребу кад су у питању документа «Мисија Православне Цркве у савременом свету» и «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света», а такође наводе друге примедбе.

Дана 25. маја 2016. године завршено је заседање Архијерејског Сабора Грчке Православне Цркве на којем су, како је саопштено у окружној посланици Сабора, «размотрени одлуке и предлози Сталног Светог Синода у вези са саборским докуменатима, састављени на основу предлога које су архијереји упутили на молбу Његовог Блаженства архиепископа Атинског и целе Грчке Јеронима. Чувајући верност учењу пророка, апостола и отаца Цркве Архијерејски Сабор Грчке Цркве је пажљиво по редоследу проучио све предлоге Сталног Светог Синода и у духу једнодушности, одговорности и озбиљности понудио је исправке и допуне размотрених текстова који су после тога коначно уобличени у званичне одлуке Грчке Цркве о саборским документима. Ове исправке и допуне су суштинског карактера и одражавају вишевековно искуство и предање Цркве... Без обзира на то што су мишљења јерарха била различита, одлуке су донете готово једногласно». Притом је истакнуто да су «ранији текстови који ће се разматрати на Светом и Великом Сабору у многоме изазвали оправдану забринутост многих представника клира, монаштва и мирјана».

Истог дана је Свети Кинот Свете Горе Атон након специјално сазваног Ванредног двојног сабрања свих антипросопа и игумана двадсет светих обитељи Свете Горе Атон упутио Његовој Светости патријарху Константинопољском Вартоломеју и поглаварима Помесних Православних Цркава посланицу у којој је истакнуто да «нека места у предсаборским текстовима треба прецизирати како би се што јасније изразило вековно предање светих отаца и саборно наслеђе Цркве. У вези с овим местима смирено изражавамо своје мишљење и предлажемо своје исправке». Ове исправке се односе на нацрте документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» и «Мисија Православне Цркве у савременом свету». Достављајући ове «предлоге, који представљају плод... размишљања и молитве» Светогорци истичу да је потребно кориговати предсаборске текстове како би Свети и Велики Сабор успео да «избегне расколе и поделе».

Свети Синод Антиохијске Православне Цркве је 27. маја 2016. године објавио изјаву у којој се наводи да су чланови Синода «размотрили све детаље и документе Великог Православног Сабора», «постигли сагласност о заједничкој формулацији ставова Антиохијске Цркве у вези с темама дневног реда» и «одлучили да усвоје све предложене исправке», унете од стране комисије која је ради тога била именована, и још једном су изразили потребу за «проналажењем коначног црквеног решења сукоба с Јерусалимским патријархатом».

Свети Синод Константинопољског патријархата је 31. маја 2016. године предложио да се ради изучавања проблема у односима између Антиохијског и Јерусалимског патријархата и трагања за обострано прихватљивим решењем «одмах после Светог и Великог Сабора» одреди «билатерална комисија у коју ће ући представници ових Цркава уз координаторску улогу Васељенског патријархата».

У вези с тим секретаријат Светог Синода Антиохијског патријархата је 1. јуна 2016. године изјавио да је Антиохијски патријархат сазнао за овај предлог «с великом огорченошћу и чуђењем» и признао је да «горе поменута одлука сведочи о томе да сви напори који су предузети у току протекле три године», откако је сукоб почео, «нису дали резултат... Ови напори су специјално предузети пре почетка Светог и Великог Сабора како би Сабор могао да представља израз православног јединства. Ово јединство се најбоље огледа у Светој литургији коју служе све аутокефалне Православне Цркве на дан слављења Педесетнице. Заједничко служење је добар пут за решавање питања која се тичу све пуноће Православне Цркве, као и израз једнодушности у овим питањима». Међутим, «апел за одлагање решавања овог питања до завршетка Светог и Великог Сабора своди ни на шта циљ одржавања Сабора који је позван да постане израз православног јединства», и «доводи у опасност одржавање Светог и Великог Сабора у планираним датумима. Антиохијска Црква је више пута упозоравала на то». Саопштено је да ће «Свети Синод наставити своје седнице и поново ће се окупити за неколико дана ради разматрања догађаја који се односе на Свети и Велики Сабор и доношења одговарајућих одлука».

Дана 1. јуна 2016. године Свети Синод Бугарске Православне Цркве је на свом заседању у пуном саставу «темељно размотрио питања везана за сазивање Великог и Светог Сабора Православне Цркве од 16. до 26. јуна 2016. године на Криту». Свети Синод Бугарске Цркве је указао на:

1. одсуство на дневном реду Свеправославног Сабора тема које су изузетно важне за Православље, имају актуелан значај и захтевају благовремено свеправославно решавање;

2. настале несугласице које су званично изразиле Помесне Цркве у вези с неким већ одобреним текстовима Сабора;

3. немогућност редиговања текстова у току рада Сабора, у складу са већ усвојеним правилником Великог и Светог Сабора Православне Цркве;

4. предложени распоред седења поглавара Помесних Православних Цркава у сали, који је предвиђен на заседању Сабора, којим се крши принцип једнакости поглавара аутокефалних Православних Цркава;

5. неодговарајуће место распореда седења посматрача и гостију Сабора;

6. изискивање великих и неоснованих финансијских трошкова у случају учествовања Бугарског патријархата на Сабору.

По завршетку заседања Свети Синод Бугарског патријархата је «једнодушно донео одлуку:

I Треба инсистирати на одлагању Великог и Светог Сабора Православне Цркве 16-26. јуна године, уз наставак припрема за његово одржавање;

II У супротном случају Свети Синод Бугарског патријархата категорично изражава своју одлуку да неће учествовати у раду Великог и Светог Сабора Православне Цркве који је заказан за 16-26. јун.»

Његова Светост Бугарски патријарх Неофит је 2. јуна 2016. године о овој одлуци писмом обавестио поглаваре Помесних Православних Цркава.

ОДЛУЧИЛИ СМО ДА:

1. Треба одобрити напоре за учествовање у припреми за Свети и Велики Сабор Православне Цркве, које су предузели патријарх Московски и целе Русије Кирил и представници Московског патријархата у периоду после Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве који је одржан 2-3. фебруара 2016. године.

2. Треба одобрити предлоге Руске Православне Цркве за уношење исправки у нацрте докумената за Свеправославни Сабор «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» и «Мисија Православне Цркве у савременом свету», који су формулисани на основу изражених мишљења архијереја, клирика, монаха и мирјана.

3. Треба истаћи да су на основу разматрања нацрта докумената Свеправославног Сабора од стране Грузијске, Српске, Бугарске и Грчке Православне Цркве, као и Светог Кинота Свете Горе Атон достављене битне исправке, које се у многоме подударају са предлозима Руске Православне Цркве. Исте треба детаљно размотрити ради постизања општеправославног консензуса.

4. Имајући у виду да одлуке Свеправославног Сабора могу бити донете само на основу консензуса (Одлука са Скупа поглавара Православних Помесних Цркава, који је одржан 6-9. марта 2014. године, тачка 2.а), односно једнодушним изражавањем воље свих општепризнатих аутокефалних Правосалавних Цркава, треба истаћи да уколико на Сабору не буде учествовала једна од њих, то представља несавладиву препреку за одржавање Светог и Великог Сабора.

5. Треба констатовати да одлука Светог Синода Бугарске Православне Цркве од 1. јуна 2016. године, постојећа неодређеност у погледу могућности учествовања Антиохијског патријархата на Светом и Великом Сабору, као и одсуство прелиминарног консензуса у вези с нацртом Правилника Сабора и документа «Тајна брака и препреке за њу» значе да данас, кад су до планираног датума отварања Сабора преостале две недеље, постоје озбиљни проблеми за чије решавање треба предузети хитно и општеправославно деловања.

6. Треба сматрати да би излазак из настале ванредне ситуације могло представљати одржавање хитног Свеправославног предсаборског саветовања ради разматрања настале ситуације и проучавања исправки саборских докумената које су доставиле Помесне Православне Цркве ради доношења усаглашених предлога.

7. Треба признати да сазивање оваквог саветовања, имајући у виду велики обим рада и важност покренутих питања, мора бити обављено хитно, најкасније до 10. јуна ове године, како би на основу одлука које на њему буду донете Православне Цркве могле да дају свој суд о могућности одржавања Свеправославног Сабора у планираном року.

8. Његова Светост патријарх Московски и целе Русије Кирил одговарајући предлог треба да упути Његовој Светости Константинопољском патријарху Вартоломеју.

9. Горе наведене предлоге Руске Православне Цркве одмах треба доставити поглаварима Помесних Православних Цркава.

Са руског Марина Тодић
Извор: Православие.ру

Нема коментара:

Постави коментар