понедељак, 06. јун 2016.

1.000 година манастира Бијела код Шавника

Митрополит црногорскоприморски Амфилохије поручио је на обиљежавању 1.000 година постојања манастира Бијела код Шавника да су на власти владари који себе и своју државу и независност обоготворују. Он је поручио да ако за 1.000 година Црна Гора није имала идентитет, онда боље да је није ни било.

– Не можемо ми да стварамо тај и такав идентитет. Није то идентитет у који је своју крв уградио Свети Јован Владимир. То је братоубилачки идентитет. Ова Црна Гора је рођена у Брозовом Јајцу, она је фиџан авнојевска, обезбожена, против душе и царства небеског гради своју моћ и славу, а све што је грађено против Бога и цркве божје, у историји је пролазно. Моћна Европа вара и обмањује да би загосподарила земљом, људским душама и да изагна Бога из људске душе и људских срца. Онда нађе такве који су се одрекли Бога, да они слугарански у име неке независности крену у земљу недођију. Сав живот Јована Владимира био је у знаку голготе Христове, и није чудо да је сав његов живот оваплоћен у тајни онога часнога крста који се вјековима чува у породици Андровића, казао је митрополит Амфилохије.


Митрополит је питао какву независност славе они који су продали Косово и Светог Јована Владимира.

Каква је то независност? Је ли од Бога, дародавца сваког добра, извора вјечности и чувара правде и поштења? То није независност од Христове голготе и крста распећа. Добро је што данашњи владари обиљежавају хиљадугодишњицу Јована Владимира, али није добро што проналазе темеље себе на њему какав није постојао, на лажном Владимиру. На власти су владари који себе и своју државу и независност обоготворују. Још кажу како су створили оквире Црне Горе независношћу и да те оквире треба да испуне новим идентитетом истакао је митрополит.

Нагласио је да је Јован Владимир својим дјелом и подвигом обједињавао цркву истока и запада.

– Он је са једне стране усмјеравао себе и свој народ према истоку, према ономе што ће касније добити назив православље, а не као наши властодршци који ових дана прослављају хиљадугодишњицу Св. Владимира. Добро је што га се сјећају, али није добро то што га прије свега лишавају светости, онога што је суштина његовог бића и дјела, па га зову Владимир Дукљански. Да је био само то никад он не би био запамћен у историји, и данас га не би помињали, баш као што се не помињу ни много моћнији владари од његовог времена. Историја памти цара Самуила као великог насилника, тиранина и освајача. Цар Самуило је био за своје вријеме оно што су НАТО пакт и европске државе за наше вријеме. Није се само ограничио на простор своје ондашње Бугарске, него је хтио да загосподари Византијом, првим словенским државама Диоклијом и Зетом. И зато је и кренуо против Светог Јована ВладиМира. Јован Владимир је своју власт темељио не на томе што је наслиједио од оца, него на ономе на чему је утемељена свака истинска власт кроз историју, нарочито од времена Христовог. Није обоготворио Јован Владимир своју државу и своју власт, није обоготворио себе као што су то радили цареви и императори. Све што је градио, на Богу је градио. Знао је и то да је свака сила до времена, а божја је једина свевремена. И сила и моћ и власт овдје на земљи ако нијесу са Богом, онда пролазе и трагови им смрде нечовјештвом, казао је митрополит Амфилохије.

На свечаној академији поводом обиљежавања 1.000 година од оснивања манастира Светог Георгија Побједоносца у Бијелој код Шавника, који је подигао свети српски краљ Јован Владимир, јуче је присуствовао велики број вјерника из цијеле Црне Горе, али и из бивших југословенских република.

– За разлику од данашњих владара који жртвују друге због себе и својих интереса, Свети Јован Владимир је био владар који није тражио да му служе, него је служио и живот свој полагао и жртвовао за ближње. Он је био христолики, христоносни и крстоносни владар – истакао је митроплит.

Свету архијерејску литургију, на којој је пререзан славски колач и обављена причест, служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије са архијерејима и свештенством, међу којима је био и владика бихаћко-петровачки Атанасије.

Владика Јоаникије је истакао да се Свети Јован Владимир и као владар, и као хришћанин, и као вођа свога народа, показао као истински благородни коријен из кога је израсла лоза неуништива која у свим временима рађа, плодоноси и доноси дивне плодове.

– И од те лозе ми пијемо оно пиће које нас надахњује и новим животом обнавља, вјером љубављу и врлином. Он је истински коријен и претеча свих светих благородних српских династија. Прави истински претеча Св. Стефана Немање, светородне лозе Немањића, касније и Црнојевића, Петровића и Карађорђевића. Дао је свима примјер. Он је онај од кога је све почело у нашем роду и који се показао у овом нашем времену, не као дио прошлости, већ као наш савременик који иде испред свих нас и показује нам како треба живјети, како Бога славити, вјеру чувати, отаџбину вољети, а ближње љубити истакао је владика Јоаникије.

У културно-умјетничком програму учествовали су народни гуслар Бошко Вујачић, КУД „Пива, камерни хор „Свети Роман Слаткопојац из Требиња. Програм је водио књижевник Жарко Бојић.

Без вјере нема културе

Током академије, проф. др Михаило Шћепановић истакао је да су данашњи мислиоци записали да религија једног народа и његова вјера стварају културу, а она цивилизацију.

– Кад утрне вјера, замиру култура и цивилизација, а онда и народ почиње да копни. Свјетске рачунџије веле да ће старосједелачки народи Европе полако изумријети, али ће их населити други народи и културе. То видимо већ данас. Потомци колонизоване популације данас долазе да наплате рачуне својим колонизаторима. Оног тренутка када људи забораве на Бога не постају невјерници, већ почињу вјеровати у било шта. У ништа. Тако су европске елите отуриле од себе хришћанство, замјењујући га дугим идеологијама које је Расел Кирил именово „секуларним религијама“. Свједоци смо да су ове назовирелигије опиле на милионе људи, али су, као што знамо, и фашизам и нацизам и комунизам заједно са својим самозваним „боговима“ сконачали крајем двадесетог вијека. Изгледа да човјеку Запада то није било за наук, већ је отпочео са исповиједањем нових религија које као пужеви послије кише покривају човјеков ногостопац истакао је Шћепановић.

На историјске податке и чињенице везано за обнављање светиње подсјетио је Миљан Петрушић. Он је нагласио да светиња у Бијелој пјева препорођена, те да је Бог услишио молитве њиховог дивног пастира.


Лидија Никчевић
Извор: Дан
Фото: Јован Радовић






















Извор: Митрополија црногорско-приморска

Нема коментара:

Постави коментар