Један трезвеноумни отац, наш савременик, рекао је следеће:
„Ако бисмо детенце затворили у посластичарницу смештену на некој клисури и при
том отворили сва врата, опет не би претила опасност да детенце настрада јер би
његова пажња била усредсређена на слаткише.
Исто се може рећи и за ум. Он остаје уз оно што представља његову посластицу. Због тога ћемо му понудити непрестано духовно делање.”
Исто се може рећи и за ум. Он остаје уз оно што представља његову посластицу. Због тога ћемо му понудити непрестано духовно делање.”
***
Један старац је рекао: „Видим да данашња омладина чини многе
погрешне ствари да би се наслађивала уживањима, док би у духовном животу могли
да пронађу далеко дубље, божанствене насладе. Неко од њих би могао да каже:
'Причаш нам о Рају и томе сличном, а ми не знамо ни да ли то постоји или не
постоји! Још у овом животу може да се доживи велика радост и наслада, и то не
само на минут или на десет минута, на десет дана или на читаву годину. Могу да
живим у радости и да се питам да ли у Рају постоји већа наслада од оне коју
осећам овде.' Данашња омладина сматра да јој је све од користи. Много ме
подсећају на децу која су живела током немачке окупације и узимала све што би
војници бацили. Док су јели ту храну мислили су да је одличног укуса, чак и
онда кад је била трула!”
***
На Светој Гори живео је један руски ђакон по имену Макарије.
Био је иконописац и човек савршеног послушања. Достигао је такву меру врлине да
је главу завлачио у једну црну кутију како се његов ум не би удаљио од
јединства са Богом.
Извор: Старечник
#старечник, #starecnik,
Нема коментара:
Постави коментар