петак, 10. јун 2016.

СЛОВО О УМУ И ПОМИСЛИМА 1

Један трезвеноумни отац, наш савременик, рекао је следеће: „Ако бисмо детенце затворили у посластичарницу смештену на некој клисури и при том отворили сва врата, опет не би претила опасност да детенце настрада јер би његова пажња била усредсређена на слаткише.

Исто се може рећи и за ум. Он остаје уз оно што представља његову посластицу. Због тога ћемо му понудити непрестано духовно делање.”

***

Један старац је рекао: „Видим да данашња омладина чини многе погрешне ствари да би се наслађивала уживањима, док би у духовном животу могли да пронађу далеко дубље, божанствене насладе. Неко од њих би могао да каже: 'Причаш нам о Рају и томе сличном, а ми не знамо ни да ли то постоји или не постоји! Још у овом животу може да се доживи велика радост и наслада, и то не само на минут или на десет минута, на десет дана или на читаву годину. Могу да живим у радости и да се питам да ли у Рају постоји већа наслада од оне коју осећам овде.' Данашња омладина сматра да јој је све од користи. Много ме подсећају на децу која су живела током немачке окупације и узимала све што би војници бацили. Док су јели ту храну мислили су да је одличног укуса, чак и онда кад је била трула!”

***

На Светој Гори живео је један руски ђакон по имену Макарије. Био је иконописац и човек савршеног послушања. Достигао је такву меру врлине да је главу завлачио у једну црну кутију како се његов ум не би удаљио од јединства са Богом.


Извор: Старечник

Нема коментара:

Постави коментар