Верни народ Мечковца је у великом броју дочекао свога
архијереја владику Јована, будући да је прва насеобина православних Срба овде
постављена око 1750. године и да готово два и по века није било хришћанског
храма у коме би се житељи молили Богу. Хришћани Мечковца су одувек били везани
за храм Свете Тројице или Стару цркву у Крагујевцу, али су у свом насељу имали
запис, дудово дрво око кога су се окупљали о свим црквеним празницима током
године, нарочито на други дан Духова, када се одржава сеоска литија, а само
место је народ прозвао Порта.
Чини се да је устаљени начин живота благословом Цркве трајао
све до почетка Другог светског рата, када се догодило оно што је остало
најдубље урезано у народно сећање - стрељање становника града Крагујевца које
се у Мечковцу догодило на дан Светог апостола Томе, односно 19. октобра 1941.
године, као знак одмазде због отпора српског народа фашизму. Ово страдање
невиних људи је у свести верних породило идеју и надасве насушну,
егзистенцијалну потребу да се Богу подигне храм посвећен Светом апостолу Томи,
не само да би се сачувало сећање на овај трагичан догађај, већ да би најпре
народ Божји у своме дому, у своме насељу имао и Дом Божји, цркву у којој ће
моћи да се моли за времена мирна и спасење душа својих.
За овако нешто је било потребно сачекати још скоро 50
година. Године 1985. за време пароха илићевског протојереја Лазара Илића,
тадашњи Епископ шумадијски Сава је одредио место за градњу храма. То место је
било познато у народу као Мајдан, односно где је извршено стрељање 1941.
године. Будући да је само место било недоступно и закриљено струјним
далеководом, следећи парох илићевски, тада протонамесник Милан Благојевић,
предложио је да нова локација за храм буде на месту које је доступно свима,
поред фудбалског игралишта и канцеларије Месне заједнице. Прота Милан
Благојевић је успео да издејствује од тадашњих градских власти доделу земљишта
и све неопходне дозволе како би се створили елементарни услови за почетак
радова.
У сред бомбардовања Србије од стране НАТО пакта 12. априла
1999. године, на други дан Васкрса, Епископ шумадијски је на месту данашњег
олтара поставио и освештао крст, што је уједно означавало и почетак градње
храма. Пројекат за градњу је извео архитекта Радослав Прокић, па је 30. августа
извршено размеравање тла за ископавање темеља, а само освећење темеља је
обављено 23. октобра 1999. године од стране владике Саве. У пролеће наредне
2000. године, почело је зидање храма, што је у различитим етапама трајало до
2007. године, када је Епископ шумадијски Јован за новог илићевског пароха
поставио јереја Бранислава Матића који је у кратком временском интервалу успео
да заврши зидање и храм окрови. Будући да храм није више био отворен и изложен
на милост и немилост временским приликама и неприликама, свештеник Бранислав
Матић је на Велику суботу 2008. године служио прву Литургију на којој се
окупило више од 800 људи, од којих се већина причестила. Оваквим деловањем
презвитера Бранислава Матића дат је нов импулс изградњи храма и већ 19. октобра
2008. године освећена су звона од стране владике Јована и постављена храстова
рата на улаз у Дом Господњи.
Доласком садашњег пароха Илићевског јереја Владимира
Ћировића на ову парохију 1. септембра 2009. године, радови су почели да теку
убрзаним темпом. Већ у септембру 2009. године постављени прозори на храму.
Почетком 2010. године бакром су покривене куполе храма, а 11. априла исте
године владика Јован је освештао крстове за храм. Радови нису текли без
проблема. У пролеће 2011. године непознати починиоци су извршили крађу бакра са
крова храма. Ово је представљао тежак ударац за свештеника Владимира Ћировића
као и за хришћане Илићева. Причињена је велика материјална штета која је бацила
сенку на добре намере благоверног народа да убрзо и у потпуности оконча градњу дуго
очекиваног храма у свом насељу. Радови су настављени и 22. септембра 2011.
године постављени су крстови на главној куполи храма. 25. септембра 2011.
године Епископ шумадијски Јован служио је први пут свету архијерејску Литургију
у храму Светог апостола Томе у Илићеву. 2013. године ограђена је црквена порта
и храм је омалтерисан. Постављена је приручна канцеларија за потребе
Црквеноопштинског одбора. 2014. је постављен видео надзор у цркви и порти
цркве, храм је прикључен на електро-мрежу и урађена спољна расвета, завршени
радови на покривању храма, постављању олука и свих окапница, урађена завршна
силикатна фасада на спољашњим зидовима цркве, постављено подно грејање са
кошуљицом као припремна подлога за гранитни под, оглетовани унутрашњи зидови,
израђен и постављен од гранита Жртвеник и Часни престо, унутрашња расвета у
цркви и електрификација три звона. 2015 је постављен под од гранита, степениште
за галерију од гранита и галерија од плочица, израђен и постављен мермерни
иконостас, у дуборезу храстове двери за иконостас, улазне и северне степенице
храма од паљеног гранита, прикључна је вода и напослетку насут земљом део
порте. У 2016. години живописане су и постављене иконе на иконостасу и у порти
храма је пред сам чин освећења постављена фонтана. Овим је изградња храма
Светог апостола Томе започета 1999. године, 2016. окончана, трудом и старањем
протојереја Милана Благојевића који је започео градњу, протонамесника
Бранислава Матића који је дао нов импулс грађевинским радовима и јереја
Владимира Ћировића који је показао изузетну посвећеност Цркви Божјој трудом,
залагањем и личним одрицањем да се овај храм изгради и освешта.
Освећење храма је почело у 8 часова, доласком архијереја
кога је дочекао верни народ Илићева, али и других крајева града Крагујевца. Пре
полагања имена у Часни престо, владика Јован се обратио вернима речима да ако
ико чува наслеђе, онда га Црква Божја најверније чува, већ 2000 година: -Зато
сада у Часни престо полажемо мошти Светог кнеза Лазара Косовског са вашим
именима који сте мало или много помагали изградњу овога храма у своме насељу.
Нека Господ наш Исус Христос освети овај храм Светога апостола Томе да људи
који долазе овде могу приносити своје молитве, да се крштавају, венчавају,
причешћују... Ваша имена ће остати у светој трпези све док је овога светога
храма, за сва времена и за сва покољења.
Након полагања моштију и имена верних, припреме и уређивања
Часне трпезе, владика Јован је освештао храм, а потом и новопостављени
иконостас.
У 9 часова је почело служење прве Литургије у новоосвећеном
храму Светог апостола Томе којом је началствовао Преосвећени Владика шумадијски
г. Јован. Саслуживали су ректор крагујевачке Богословије Свети Јован Златоусти
др Зоран Крстић, протојереји-ставрофори Милан Борота, Зарије Божовић, архијерејски
намесници лепенички Саво Арсенијевић и архијерејски намесници крагујевачки мр
Рајко Стефановић, гост из Сремске епархије Ален Вујадин, Милован Антонијевић,
Бојан Димитријевић, Бранислав Матић, Бранислав Борота, Милић Марковић, јереј
Владимир Ћировић, као и протођакони Небојша Јаковљевић, Иван Гашић и Немања
Стојковић. Дужност воскомастичара је на себе преузео јереј Остоја Пешић.
Литургију је својим појањем улепшао хор Саборног храма под руководством
протојереја Драгослав Милована. Појање блажена и тропара су извели професор
Црквеног појања у крагујевачкој Богословији Свети Јован Златоусти Немања
Старовлах са ученицима, као и сабрат Саборног храма јереј Рашко Стјепановић. За
време Малог входа владика Јован је јереја Владимира Ћировића који је највећи
терет изградње храма понео заједно са протојерејом Миланом Благојевићем и
протонамесником Браниславом Матићем, рукопроизвео у чин протпрезвитера. Владика
Јован је обраћајући се протојереју Владимиру Ћировићу рекао да је млад по
годинама, али да је величина обављеног посла толика да смо се нашли побуђени
јер је храм заиста заблистао и данас је освећен. -У државним институцијама се
одликовања додељују можда за заслуге, али ово одликовање теби је подстицај и
подстрек да се сећаш како Црква размишља. Од данас ти као младом
протопрезвитеру личи да живиш као и до сада у складу са достојанством
протојерјеског чина и свуда свету својим животом сведочиш Христа, поручио је
Владика.
Након одслужене Литургије, причешћа верног народа владика
Јован је заслужне за изградњу одликовао архијерејском граматом признања г.
Горана Ашанина, г. Горана Јовановића, г. Будимира Светисављевића као и Управни
одбор ЦО Илићево. Потом је архијерејским граматама захвалности одликовао
заслужне, међу њима г. Ненада Тодоровића, г. Горана Оташевића, г. Горана
Арсенијевића, г. Горана Љубисављевића, г. Милана Јанковића, г. Милана
Ђурковића, г. Благоја Поповића, г. Јована Алексића, г. Горана Петровића и г.
Милоша Радивојевића.
Овом приликом владика Јован је честитао и захвалио свима
који су се мање или више, колико је ко могао, потрудили да храм настане. -Овај
дан је посебно благословен јер смо освештали храм Светога апостола Томе. Овим
храмом сте добили свој заједнички дом. То је Дом Божји где се свршавају свете
Тајне, где треба да се молите, исповедате и тражите спасење. Ко тражи спасење,
наћи ће и Спаситеља. Ко Бога призива, Бог му и помаже. Нека би Господ Исус
Христос дао да у овом новом Дому Божјем нађете она Дубоки Кладенац на ком је
жена Самарјанка нашла Господа Исуса Христа. Када га је нашла, шта јој је Он
дао? Воду Живу. Тако и ви да нађете Спаситеља. Да би смо га нашли, најпре Га
морамо потражити у своме срцу. Зато стражите и бдите да ваше срце буде свагда
чисто и спремно да у себе прими Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа,
поручио је епископ Јован.
Поводом освећења храма припремљен је културно уметнички
програм, који је водио глумац крагујевачког позоришта Јоаким Вујић г. Влада
Ђорђевић. Наступали су ученици КУД Илићево са сплетом народних игара, а потом и
ученици Основне Школе Милутин и Драгиња Тодоровић.
Извор: Епархија шумадијска
Нема коментара:
Постави коментар