понедељак, 21. март 2016.

Постимо пост пријатан


Многи доживљавају пост као период тешких, премда неопходних ограничења. Међутим, Црква назива пост пријатним. Како да се припремимо за пријатан пост?Шта је све потребно знати о посту како би био испуњен радошћу? Објашњава протојереј Олег Стењајев.

У црквеној стихири наилазимо на следеће речи: „Постимо пост пријатан“. Врло је важно да разумемо какво место заузима пост у домостроју нашег спасења.

Према православном схватању спасење човека је повезано са Светим Тајнама Цркве. Интересантно је да су још свети оци обратили пажњу на то да, када се у Светом Писму говори о међусобним односима Христа и Цркве, врло често се предлаже лик младожење -Христа и невесте-Цркве (Еф. 5: 25). За Цркву се такође каже да је Црква „Тело Христово“ (1Кор. 12: 27) а глава Цркве- то јест „Глава“ тог Тела је Сам Христос (Еф. 5: 23).

И све Свете Тајне Цркве су на диван начин повезане са материјалним појавама. На пример, немогуће је Крштење без воде („Ево воде, шта ме спречава да се крстим?“ (Дап. 8:36) ); на богослужењу се за вршење Проскомидије доносe хлеб и вино; за Свету Тајну Миропомазања неопходно је освештано миро, то јест уље које освештава Патријарх на сабору епископа.

Пост-то није само дијета, то је суздржавање физиолошких функција у домостроју нашег спасења. Јер су телесно и духовно повезани на одређени начин. Дакле, блажени Августин је писао: „Од чега вода задобија толику снагу да у додиру са телом чисти срце, ако не од снаге речи? Али не утолико због тога што је изговарају, већ утолико што у њу верују“ (Tract. LXX in Joan).

Може се учинити да је пост уздржање од хране, али циљ постa је заправо покајање, то јест промена човековог мишљења.

Према хришћанском схватању свака Тајна одговара неком физиолошком циклусу или процесу у животу човека. Родио се човек. Физичко рођење на духовном нивоу одговара Светој Тајни Крштења („Бањом новог рођења...“ и тако даље- Тит. 3: 5).

Али новорођенче мора да расте. И одрастање човека одговара Тајни Светог Миропомазања која даје потребну снагу и подстицај ка духовном расту, започиње и подржава тај процес („док се не обучете у силу са висине“- Лк.24:49)

Организам не може да се развија без хране и стога постоји Тајна Евхаристије. Речено је да је Плот Христова „...истино је јело, а крв је моја истинско пиће“ (Јн. 6: 55). Да човек после Крштења никад не греши, можда би Тајна Крштења била довољна. Међутим, реалност је таква да људи падају у мноштво грехова и зато постоји Тајна Покајања која се литургијски славослови као „друго крштење“. Прибегавањем исповести, предходно крштени човек се може очистити од учињених грехова и доживети радост чистоће која се осећа након Крштења. Пошто је сваки организам подложан овим или оним обољењима, ми прихватамо покајање као Тајну исцељења („Исцели душу моју, јер сагреших Теби“- Пс. 40:5)

Света Тајна Крштења представља поновно рођење, а Покајање је Тајна исцељења с висине већ рођеног човека. Друга исцељујућа Тајна је Тајна Јелеосвећења. Казано је у посланици апостоја Јакова: „Болује ли ко међу вама? Нека призове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.“(Јак. 5: 14-15). Како не бива исцељење без вештине лекара, постоји Света Тајна Хиротоније- рукоположење у чин свештенства (Дап. 14:23). Преко ове Тајне пастирима се саопштава мудрост за старање о народу Божијем, и Тајна Хиротоније има јавни смисао („да разгоријеваш благодатни дар Божији који је у теби кроз полагање руку мојих.“-2Тим. 1:6).

Попут Тајне Венчања, која може имати и друштвени и сакрални смисао (Мк.10:9). Зашто? Зато што се у Тајни Венчања испуњава Божија заповест: „рађајте се и множите се, и напуните земљу“ (1Мој.1:28). Неки од светих отаца су и овако говорили: Бог је истворио људе да би надокнадио број палих анђела.

Као што видимо, постоје непоновљиве Тајне- као што су, на пример, Тајна Крштења и Миропомазања (последња са ретким изузецима). А постоје Тајне које се понављају: везане за наше исцељење као што су Тајна Покајања и Јелеосвећења и за нашу насушну потребу као што је Тајна Евхаристије.

Када се неки организам разболи, неопходна је дијета. Тада сваки доктор преписује оболелом шта му ваља јести, а шта не. У односу на седам Тајни, пост заузима посебно место. Пост је неопходна дијета. Уколико је се придржавамо, доспевамо у рајско стање. Због чега у рајско? Из Библије знамо да су људи у рају јели само биљну храну (1 Мој. 1:29), а да је разрешење на храну животињског порекла дато тек после потопа, у Нојевом закону (1 Мој. 9:3). Апсолутно је неопходно човеку који жели да превазиђе духовне слабости да се придржава тог рајског стања и да ограничава храњење своје плоти.

На овај начин разумемо врло важну улогу поста у домостроју нашег спасења кроз Свете Тајне. А све Тајне врши Свети Дух. Без Духа Светог не бисмо могли да издржимо период поста. Главни смисао поста је покајање.

Не постоји покајање без молитве, али ако молитва није сједињена са читањем речи Божије, онда је та молитва, вероватно, монолог који не досеже далеко. Када се молитва сједињује са читањем речи Божије, тада неизбежно настаје испуњени дијалог: у молитви се обраћамо Богу, а читањем Светог Писма добијамо одговоре на наша питања (Нав.1: 8; Еф.6: 18).

У древној Русији је постојао благочестив обичај: након јутарњих молитви читало се Јеванђеље и Апостол за сваки дан. Сваки православац, вероватно, има календар на коме су означени Јеванђеље и Апостол за сваки дан. Пошто је пост право пролеће за душу, наша је обавеза да у време поста интензивно изучавамо Свето Писмо. Као што је казано: „Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спасићеш и себе и оне који те слушају“ (1Тим. 4: 16). Како је познато: „Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која која излази из уста Божијих“ (Мф. 4: 4). Понекад се верујући људи жале да слабе у вери. Али, један је извор вере. Речено је: „И тако вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије.“ (Рим. 10: 17).

Пост може постати „пријатним периодом“ ако схватимо његов велики смисао. Циљ поста је покајање, промена начина мишљења. То је време када се не придржавамо само неке дијете, него пребивамо у молитви, у општењу са речју Божијом. Онда наш пост заузима важно место у домостроју спасења кроз причешћивање Светим Тајнама. Према томе, да поновимо: У Тајни Крштења човек поново доживљава рођење; узрастање је немогуће без Тајне Миропомазања која јавља о даровима и плодовима Духа Светог; храна за новорођеног човека је Божанствена Литургија; а лек и изцељење су Тајне Покајања и Јелеосвећења које су незамисливе без поста; као и приступање Евхаристији где се налаже одговарајући евхаристијски пост. Под руководством свештеника и његовим духовним старањем, у оквирима породичног живота човек помоћу Светих Тајни Цркве које врши Дух Свети, узраста из благодати у благодат, из снаге у снагу. Пост је духовна дијета која нас враћа у рајско стање. То је врло важна компонента на путу нашег спасења.

Протојереј Олег Стењајев
Са руског Ива Бендеља
 

Нема коментара:

Постави коментар