У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на
хришћане; безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине
убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су
потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по
градинама чесно сахрањивана. Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле
сахрањене мошти многобројних светих мученика, за Христа пострадалих, и много се
година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста, и мучитеља
неста, и под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и
Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из
недара земље, као светилници испод поклопца, и свете мошти мученика у Евгенији.
Јер на месту, где беху сахрањене, стадоше се исцељивати од
различитих болести, пошто је Бог на тај начин хтео да открије и прослави слуге
Своје. И дође тамо епископ са црквеним клиром и, кад раскопаше то место, нађоше
многе мошти светих мученика, чија имена зна само Господ, који их је записао у
Књигу Живота на небесима. Све те свете мошти беху читаве и нетрулежне, јер се
на њима испуни реч Светога Писма: Чува Господ све кости њихове, и ни једна се
од њих неће сломити (Пс. 33, 21). Усто оне и велики мирис пуштаху из себе, и
чудеса твораху, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И бише
свечано пренесене у цркву, при чему је учествовало огромно мноштво всрних,
певајућн псалме и песме духовне.
Потом би откривено једном клирику, Николи Калиграфу, мужу
врлинском, да се међу тим моштима налазе и мошти светог апостола Андроника,
једног од Седамдесеторице, и помоћнице му Јуније, о којима свети апостол Павле
у Посланици Римљанима говори ово: Поздравите Андроника и Јунију, моје рођаке и
другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима (Рм. 16, 7).
Нема коментара:
Постави коментар