уторак, 29. март 2016.

Из живота Ваљевске епархије


У другу недељу Часног поста, 27. марта 2016. године, у Осечини Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету заупокојену Литургију и опело новопредстављеном протојереју-ставрофору Михаилу Радивојевићу.

Прота Михаило рођен је 1936. године у селу Мајиновићу, у честитој и побожној породици Радивојевића. Завршио је богословију у Призрену и од стране Епископа шабачко-ваљевског Симеона, постављен је 1957. године за пароха царинског у Пецкој. Касније је, по потреби службе, прота Михаило премештен на парохију у Осечину. Дуги низ година био је парох осечински и архијерејски намесник подгорски у Епархији шабачко-ваљевској. Остао је упамћен као веома одговоран, вредан, мудар и узорит свештенослужитељ.

У присуству великог броја свештеника на опелу се беседом обратио протојереј-ставрофор Михаило Станковић, парох осечински, подсетивши на животни пут проте Михаила. Протојереј Михаило Радивојевић сахрањен је на гробљу у Осечини, надомак храма Вазнесења Господњег у коме је годинама предано и верно служио.

У суботу, 26. марта 2016. године, у храму Вазнесења Господњег у Убу сабрао се народ Божји да се са својим свештеницима помоли Богу за здравље душе и тела. Велика је радост када се скупе верници у цркви и упуте молитве свом Творцу, знајући да је Господ рекао: "Што год иштете у име Моје, Отац небески ће вам дати".

Молитвено сабрање предводио је протојереј-ставрофор Митар Миловановић. Заједно са њим служило је још шест свештеника из намесништва тамнавског, испуњавајући тако обредно правило у којем седам свештеника чита седам Јеванђеља. Ова света тајна је установљена и у живот Цркве уведена од стране Светих апостола. У препуној цркви сабрао се верни народ из Уба, као и из околних села. Тако су се могле видети мање групе верника из Гвозденовића, Памбуковице, Бањана, Радљева и других села. Скоро да није било села из Тамнаве из ког није био присутан бар један верник.

Света тајна јелеосвећења врши се у Цркви од Христовог времена. По речима Господа Христа, апостоли су ишли да проповедају Јеванђеље и "помазивали јелејем многе болеснике и лечили их" (Мк. 6, 13). Вршење ове Свете тајне пренесено је на епископе и свештенике заповешћу апостола. Свети апостол Јаков говори: "Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се" (Јк. 5, 14-15). Божија благодат у овој светој тајни лечи тело од његове немоћи и чисти душу од њених грехова.

Верни народ је донео уље, брашно и спискове укућана и сродника, предао свештеницима, који су читали свако име и молили се Богу за сваког хришћанина присутног у цркви, као и за оне који нису због болести могли доћи. Током молитве свештеници су помазали сваког верника. Пред крај обреда, народ је приклонио колена у цркви, а прота Митар, као најстарији свештеник, са браћом свештеницима подигао је Јеванђеље и читао молитву. Сабрање је завршено уз поуку свештеника верном народу и одговоре на питања о вери, болести и хришћанском животу. Народ, помазан освећеним уљем и нахрањен живом речју из Јеванђеља, отишао је свом дому у нади и вери у свог Христа Бога.

У четвртак, 24. марта 2016. Лета Господњег, након акатиста Богородици Тројеручици у Храму Вазнесења Господњег, у сали убског црквеног дома одржана је духовна трибина у организацији Православне народне хришћанске заједнице "Свети Макарије Велики".

Госте – Зорицу Ковачев и архимадрита Михаила (Биковића), игумана манастира Јовање, верни народ и браћу свештенике, поздравио је духовник Богомољачког покрета, протојереј Душан Бабић, изразивши радост због великог броја посетилаца духовне трибине. Јер, истакао је прота Бабић, три књиге којима је посвећено сабрање представљају антологију беседа, које су произносили разни духовници на трибинама у Цркви Светог Трифуна на Топчидеру. Реч је о једном од буквара духовних поука за све узрасте. Нарочито радује што су многи најмлађи Убљани дошли, будући да оваква казивања постављају чврсте темеље њиховог живота у вери Христовој.

У свом обраћању народу, Зорица Ковачев истакла је да је веома радосна што се налази у Епархији ваљевској јер је њено порекло из Маркове Цркве. Захвалила је оцу Михаилу што подржава духовне трибине у Цркви Светог Трифуна и Светог Јована Владимира и активно учествује у њима. Три књиге под називом "Духовни разговори" представила је као антологију беседа са трибина у којима је учествовало 16 владика, мноштво архимадрита, монаха, професора... Са благословом патријарха одржане су 343 трибине за 14 година. Велика заслуга за то припада упокојеном проти Дејану Дејановићу из Храма Светог Трифуна.

Широк дијапазон одговора на разна актуелна питања архимадрит Михајло веома брижно, са много братске љубави, пружио је верном народу.

- Кроз ове књиге се материјализују речи: "Диван је Бог у светима својим". Беседе у њима су духовна зрна из шкољки покупљена по нашој Србији. Почивши прота Дејан Дејановић у сарадњи са сестром у Христу Зорицом Ковачев сакупио је духовне разговоре, који видају духовне ране. Важност лепих и благих речи неизмерна је – поручио је архимандрит Михаило.

Поред разних примера који помажу верном народу да боље разуме суштину хришћанског живота, отац Михајло акценат је ставио на Евхаристију – благодарење Богу, цитирајући речи оца Тадеја Витовничког: "Највећа жртва Богу је благодарење које му можемо дати". Такође, јовањски игуман нагласио је велику важност и снагу молитве и да верни народ увек треба Господу да се обраћа. Јер, реч богомољац кованица је од онога што треба да ради сваки хришћанин – да Бога моли. Сваки човек може проверити да ли је другоме опростио једино осећајем срца. Говорећи о искушењима током поста, о. Михаило рекао је да је на нама да се увек у врлинама увежбавамо, како су чиниле духовне атлете попут Светог Серафима Саровског и многих молитвеника кроз векове.

На питање верника како да се припреме да што боље дочекају Господа, отац Михајло је одговорио: "Исповест и покајање су јако битни да бисмо се спремили за причешће. Као што домаћица спреми кућу да дочека госте, тако и човек треба постом и молитвом да припреми своје срце за најдражег госта – Христа Бога".

Српски народ је веома храбар народ. Наше Православље очувало је чисту крв у народу, не дозвољавајући истополне бракове. Имамо веома успешне спортисте, храбре мученике и војнике у историји. Мојковачка битка је Голгота, а битка на Кајмакчалану васкрсење Србије, цитирао је о. Михаило Светог Владику Николаја, говорећи о страдалној прошлости Срба.

За напредак народа на духовном плану, јако је важно изградити и очувати леп однос народа са својим свештенством, рекао је о. Михаило, истакавши да Тамнавско намесништво има веома добре свештенике.

Након низа питања, духовно сабрање се завршило поуком оца Михаила, проистеклом из животне праксе у доба Немањића: манастири и колевке су нам празни. Најбоље решење било би да се људи који су засновали породицу и добили децу у познијим годинама замонаше. Тако ће нам Србија певати и са децом и са часним монасима, како је било у доба славне владарске династије.

Извор: Епархија ваљевска




Нема коментара:

Постави коментар