Божићна порука Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја

Како може утроба примити Онога који се нигде не може сместити?

Како може остати у наручју свога Оца, а почивати у наручју своје мајке?

То што се догодило – Његова је добра воља...

(Божићна песма на Јутрењу)

По Божјем промислу, и заиста према Његовој доброј вољи, рођење сваког детета је невиђени извор радости за све нас који очекујемо то дете и израз неограничене љубави – умиљења – према том новорођеном животу! Тако и Христово рођење по телу славимо похвалним и радосним песмама јер нам је извор и темељ нашег спасења. Онај који, као Бог пре свих векова, уђе у овај свет и ради нашег спасења беше „рођен као мало Дете“, Христос се роди, љубљени, славимо Га!

Велики пророк Захарија позива нас да с песмом ишчекујемо Богомладенца говорећи: „Певај и весели се, кћери сионска, јер ево Ја идем и настанићу се усред тебе, говори Господ“, али даље пророк наставља: „Нека не проговара ниједно тело пред Господом, јер устаде из светог стана свога“ (Зах. 2,10 и 13). Стојећи, дакле, усправног срца пред овим великим делом Господњим – оваплоћењем пожртвоване Љубави – тражи се савршени спој хвале и тишине. Стога и Пресвета Богородица, која „роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици . . . чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом“ (Лк. 2,7 и 19). Наша, дакле, Заштитница и Помоћница у својим животним искушењима и тегобама свима даје пример; увек у тишини али чврсто, непоколебиво и мирно стајати са вером у Божје обећање да ће нас спасити.

Св. Кирило Александријски касније, у петом веку, говори: „Нека оно о чему се не може говорити буде обожавано у тишини“. Тако код сваког хришћанина и у свакој истинитој хришћанској заједници тишина и мир, слава и радост прате једно друго: „Слава на висни Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“ (Лк.2,14) певају небески хорови анђела. Нажалост, у данашњем површном свету у коме живимо, радост се замењује плитким весељем, а песма из тишине радосног срца буком и галамом па се поставља питање: „Има ли више игде места за Богомладенца и простора у коме би могао спасоносно дејствовати“?

Ипак је данас, у епохи Информационог века, живот човека исувише испуњен галамом деструктивних информација и загађен буком дезиноформација па све теже препознаје видљиву истину о Христовом рођењу. Данас се у тој магли, нажалост, све више губи смисао заједнице и породице – онај суштински темељ друштва, брака, родитељства и саме деце. Јер свако дете заслужује да буде одгајано, по угледу на Христа, у наручју свога оца и мајке. Данас смо сви ми хришћани у Аустралији и Новом Зеланду позвани да дамо лични пример узорног брака и породице и најпре се тако боримо за светињу брака, а тиме и породице.

Такође, не заборавимо да Православље има наглашену есхатолошку свест: што значи да наши животи нису само оно што тренутно јесмо или оно што тренутно радимо, већ пре свега оно што можемо постати и оно што ћемо бити када Господ поново дође и надопуни све недостатке наше. Тек тада, у будућем Царству Божјем бићемо савршени, без мане и грешке. Но путовање човека, као Христоликог бића, ка том будућем Царству Божјем почиње, не смрћу, него са његовим зачећем. А управо ту Богомладенац тражи Своје обиталиште. Тако, од самог почетка вера није толико индивидуално тражење истине у самоћи, колико питање заједнице и прихватања новоређеног Спаситеља у свој лични живот и у свет у коме живимо.

Са најискренијим жељама да нам свима Господ отвори духовна чула, како бисмо похвалним песмама, из тишине радосног срца, препознали смисао спасоносног доласка Његовог међу људе; и молитвама да о овом празнику и у току предстојеће Нове 2016. године, препознамо свој пут ка спасењу, поздрављамо Вас речима којима небеса поздрављају земљу, гласом ангела који објавише свету долазак дуго очекиваног Месије који је радост, крепост и спасење наше:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Дано у Сиднеју, о Божићу 2015. године

Ваш искрени молитвеник пред колевком Богомладенца Христа,

+ИРИНЕЈ

Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске

Извор: СПЦ