Св. Јустин Ћелијски
Време и знаци Другог доласка Христовог
Као што је време почело своје постојање Христом, тако ће га и завршити Њиме: последњи дан биће у исто време и дан Другог доласка Христовог. У тај необични дан престаће да постоји време. Тада ће се збити чудна реч Светог Откривења: "Времена неће бити више".[1] На неки тајанствени начин време ће утонути у вечност.
Али, док нам је у Светом Писму јасно откривено шта ће се све догодити у последњи дан, није нам откривен сам тренутак у који ће наступити тај дан. То је остало сакривено у неиспитаним дубинама Божанског ћутања, и сачињава недокучиву тајну Божију. Она jе сакривена и од Анђела и од људи, и живи у неприступачној светлости Божијег свезнања. На непосредно питање светих Апостола о томе, Спаситељ је одговорио: O дану томе и часу нико незна, ни Анђели небески, до Отац мој сам.[2] Ову им тајну није казао ни онда када им је у времену између Свог Васкрсења и Вазнесења откривао тајне Богочовечанског домостроја спасења, и говорио им о Царству Божијем:[3] А када су Га питали: Господе, хоћеш ли сада успоставити царство Израиљево? Он им је одговорио: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти.[4] Ни великом Апостолу народа, коме је ,,по откривењу казана тајна" Еванђеља Христовог, и то казана самим Господом Исусом,[5] није откривена тајна о томе кога ће тренутка наступити последњи дан, даи другог доласка Христовог. Он пише Солунским хришћанима: За час и времена, браћо, није потребно да вам се пише, јер сами добро знате да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.[6]
Благовест је Светог Откривења: Господ ће по други пут доћи;
а када – то не знамо. По промислитељском човекољубљу Божијем то је сакривено од
нас, да бисмо даноноћно стражили над собом помоћу светих врлина очекујући
Спаситељев долазак. На то указује Спасово упозорење Његовим следбеницима:
Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш;[7] стражите, јер не знате
дана ни часа у које ће Син Човечији доћи.[8]
Таква промислитељска изненадност другог доласка Спасовог
корисна је за праве хришћане, али не за оне који су душу своју раслабили,
помрачили пороцима, загадили страстима, и на тај начин постали плен
"окамењене неосетљивости".[9] Безбрижност и окамењена неосетљивост
људи пред други долазак Господа Христа биће слична безбрижности и окамењеној
неосетљивости људи у време Нојево, јер, по речи Спаситељевој, као што је било у
време Нојево, тако ће бити и долазак Сина Човечијег; као што пред потопом
јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и не
осетише док не дође потоп и однесе све, - тако ће бити и долазак Сина
Човечијега.[10] Зато, будите готови, саветује Спаситељ. јер у који час не
мислите доћи ће Син Човечији.[11] Живећи тим саветом Спасовим, Апостоли га са
много ревности предају хришћанима: Браћо, приближи се долазак Господњи,[12]
приближи се крај свему;[13] последњи је час.[14]
Но, иако нас је Господ, спасења нашег ради, оставио у
неизвесности о часу Свога другог доласка, није нас оставио у неизвесности о
знацима који ће претходити Његовом другом доласку и о сигналима који ће
наговестити близину Његовог доласка. Ти су знаци: проповедање Еванђеља свима
народима, свој твари; обраћање Израиља Христу; појава Антихриста; велики
потреси међу људима и у природи: ратови, револуције, глади, помори, земљотреси,
велики знаци на небу.
Проповед Eванђеља свима народима, и све што она буде
изазвала међу њима, биће сигнал другог доласка Спаситељевог, по речи Његовој:
Проповедаће се ово Еванђеље о Царству по свему свету, за сведочанство свима
народима. И онда ће доћи крај.[15] То значи: Еванђеље ће постати познато свима
народима,[16] али не значи да ће га сви народи и усвојити. На то указују речи:
за сведочанство свима народима. А оне значе: за сведочанство свима народима о
љубави Божијој према њима, о искупитељском подвигу Јединородног Сина Божијег, о
Цркви и о васцелом чудесном Богочовечанском домостроју спасења у њој, и у опште
о свима вечним истинама Божијим у њој. Стога нико неће имати оправдања за
неверовање у Христа Бога; нико се неће моћи изговарати: нисам знао за Христа,
за силу и моћ Његовот Еванћеља и за вечне истине Божије. То сведочанство свима
народима о Бванђељу даће могућности да у Цркву Христову, по речи Апостола
народа уђе "пуноћа народа – το πληρωμα των εθνων",[17] то јест
"сви предвиђени Богом незнабошци".[18] С друге пак стране, многи ће,
кад сазнаду за Еванђеље, бесомучно устати против њега, и тиме показати колико
су људи заљубљени у зло, колико су постали робови греха и лажи, колико су
постали оруђе сатанског зла против вечног Божијег добра.[19] И у тој општој
борби за и против Еванђеља, наступиће тренутак када ће се, по речи Апостола,
сав Израиљ спасти[20], испуниће се пророштво старозаветног Еванђелиста: Доћи ће
од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.[21] Ово обраћање Израиља
Христу, по предсказању пророка Малахије, извршиће пророк Илија Тесвићанин,[22]
који ће заједно с Енохом доћи с неба у дане Антихриста, и борити се против њега
за правду Еванђеља Христова."[23]
Насупрот ширењу Еванђеља Христова, подвижници зла ће ширити
и распростирати зло у свима могућим облицима. Да би омели успех Еванђеља, они
ће мобилисати све лажи, сва зла, ова насиља, све ужасе, и натуткати их на
хришћане, еда би саблазнили, ако је могуће, и изабране. Плиткоумни поклоници
зла напредоваће у злу; у капи меда даваће отров зла; маскираће зло најпривлачнијим
маскама; умножиће безакоња до ужаса; ронећи у дубине христоборачких душа,
помамљено зло изазиваће потресе у њима, минирати их, и оне ће експлодирати
безочном хулом на све што је Христово; "ад всесмјехливиј" –
свеисмевајући ад исмејаће све што је Божије; тајна зла опчиниће многе, залудеће
их; својим лажним сјајем и привременим успехом зло ће саблазнити многе.
Сво то махнито пировање зла Апостол назива тајном безакоња –
το μυστηριον της ανομιας; - која ради у синовима противљења[24] ради против
свега Христовог и Божијег, и чини да људи одступају од Господа Христа.[25]
Против тајне Божије, тајне Христове – а то је Црква – иставља се тајна Сатане,
тајна зла. Вешто маскирајући себе, зло ће у последње дане дејствовати успешно
кроз лажне христосе и лажне пророке.[26] Описујући то време, Спаситељ говори:
Многи ће доћи у име моје говорећи ја Сам Христос. И многе ће преварити.[27] И
изићи ће многи лажни пророци, и превариће многе.[28] А свети апостол Павле, у
својој пророчкој визији, као објашњавајући ове Спаситељеве речи, вели: Дух
Свети разговетно говори да ће у последња времена одступити од вере слушајући
лажне духове и науке ђаволске.[29] Разоривши лажју чак и савест своју, они ће
живети по својим жељама ругајући се свему Христовом.[30] Залуђени злом, они
здраве науке неће слушати, него ће по овојим жељама накупити учитеље који ће им
ласкати, и одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.[31]
Посматрајући последња времена са своје богочовечанске
небеске осматрачнице, и обиље зла у њима, апстол Павле пише Тимотеју: Знај да
ће у последње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати самољубиви,
среброљубиви, хвалише, горди, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни,
неправедни, нељубавни, непримирљиви, клеветници, неуздржници, бесни,
недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за
Бога, који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли.[32] Зло ће се
силно размножити, минираће народе и царства, и устаће народ на народ, и царство
на царство; настаће глади и помори и земљотреси и страхоте и буне,[33] и невоља
велика каква није била од постања света нити ће бити,[34] и због умножених
безакоња охладнеће љубав многих, и многи ће се саблазнити,[35] мрзост
опустошења биће на месту светом,[36] и – Син Човечији када дође, хоће ли наћи
веру на земљи?[37]
Догматика Православне цркве, III, 747 - 751. Београд 1978
Преп. Јустин Ћелијски
Други долазак Господа Исуса Христа
Када у личности и делатности Антихриста зло буде на врхунцу
своје стравичне моћи и власти, доћи ће Господ Христос у неописивој слави и сили
Свога Богочовечанског добра. То ће бити највеличанственији тренутак у историји
земље: сусрет апсолутног Богочовечанског добра, оличеног у Господу Христу, са
апсолутним ђавочовечанским злом, оличеним у Антихристу. Тада ће Господ Христос
бити толико надмоћнији од Антихриста, да међу њима борбе ни бити неће, јер ће
Господ самом појавом Својом убити Антихриста и искоренити и њега и његово зло
светлошћу доласка Свог.[1] Тиме ће се окончати дуга историјска борба Божанског
добра и сатанског зла кроз тела људска на попришту ове помрачене звезде Божије,
и завршити садашњи временско-просторни поредак живота и твари. Зато се у Светом
Откривењу овај дан по преимућству назива даном Господа нашега Исуса Христа,[2]
даном Христовим,[3] даном Господњим.[4]
Као што је време ушло
у постојање светлошћу првог дана Божијег,[5] тако ће и завршити своје постајање
светлошћу последњег дана Божијег.[6] Обучен светлошћу као ризом, Господ Исус ће
доћи у таквој сили и слави, какво око људско видело није, ни ухо чуло, нити
срце људско наслутило. То ће бити потпуно, свесавршена слава Тројичног
Божанства, јер су пресвета уста спаситељева изрекла да ће Он доћи "у слави
Својој и Очевој и Светих Анђела".[7] Јер је слава Очева и исто време и
Његова. Као Јединородни Син Божији, Он је у свему раван Оцу; и све што има Отац
његово је: Његова је и предвечна Божанска слава. За првог доласка Свог, смирени
Господ Исус скривао је ту предвечну Божанску славу Своју завесом тела Свог
многострадалног;[8] но при другом доласку Свом Он ће ту Божанску славу показати
кроз прослављено тело Своје. Јер Он, вечни Син Божији, оваплоћењем је постао
Син Човечији, и остаће такав занавек. Зато говорећи о другом доласку Свом,
Господ Исус непрестано наглашава богочовечански карактер Личности своје: Доћи
ће Син Човечији у слави Оца свога са анђелима светим;[9] доћи ће Син Човечији у
слави својој и сви свети анђели са њим, и сешће на престо славе своје;[10] и
угледаће Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом
великом.[11] Пошто ће при другом доласку господ Исус Христос открити Своју
неизрециву силу и сјај Божанства Свог и искупитељског подвига Свог, то се овај
долазак Његов и назива у Светом Писму откривењем - ΄η άποκάληψις - Господа
нашега Исуса Христа,[12] откривењем славе Његове.[13]
Непосредни сигнал
другог доласка Спаситељевог биће појава крста на небу, као символа спасења
нашег, као знака искупитељског подвига Спасовог: Тада ће се показати знак Сина
Човечијег на небу.[14] Свети Златоуст благовести: Тада ће се показати знак Сина
Човечијега на небу, тојест крст, који је светлији од сунца. Јер сунце се
помрачује и скрива, а крст се јавља; он се не би јавио када не би био далеко
светлији од сунчаних зракова. Но, ради чега се јавља овај знак? Ради тога да
потпуно посрами бестидност Јевреја. Јер ће Христос доћи на овај Суд, имајући
највеће оправдње – крст, показујући не само ране него и срамну смрт.[15]
И сви ће тада
распознати у крсту знак Христов, и проплакаће сва племена на земљи:[16]
проплакаће верни од радости и усхићења што им се остварила нада; проплакаће
неверни од туге и очајања што нису поверовали у спасоносност крста Господњег
него су га сматрали саблазном и безумљем.[17] И одмах за крстом јавиће се сам
Господ Исус, и сви ће угледати Сина Човечијега где иде на облацима небеским са
силом и славом великом.[18] Угледаће оног истог историјског Исуса, оваплоћеног
Бога, Богочовека, Сина Човечијега, за кога су анђели при вазнесењу рекли: Овај
Исус, који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видесте да иде на
небо.[19] Тада ће богочовечанска стварност Личности Спаситељеве бити очигледна
за све људе, па и за оне који су Га на земљи осудили на смрт и распели.[20] И
сви ће земнородни увидети јасно да Бог узвиси Исуса, и дарова Му име које је
веће од сваког имена, и поклониће Му се свако колено оних који су на небу и на
земљи и под земљом, и сваки ће језик признати да је Господ Исус Христос на
славу Бога Оца.[21]
Божанска слава Спаситељева при другом доласку Његовом не
може се описати никаквим језиком, ни људским ни анђелским. Сва слава неба, и
небеса над небесима, јавиће се тада на земљи. Са Њим ће доћи сви свети анђели,
јер је сам Господ обећао: Доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети
анђели с Њим.[22] Неодступно верне слуге Спасове – анђели ће га пратити и при
другом доласку Његовом,[23] који ће бити као муња, и зато видљив за све и
одасвуд.[24] А муњу, ко може пратити, ако не анђели? Ко може служити таквоме
Богу и Господу, који долази као муња, ако не анђели? Стога свети Апостол
благовести: Сам ће Господ са заповешћу, кад се заори глас арханђелов и затруби
труба Божија, сићи с неба.[25] Господ ће првом арханђелу, Светом Архистратигу
Михаилу, том чувару народа Божијег,[26] издати заповест о васкрсењу мртвих и
Суду; он ће је објавити осталим небеским војницима, који ће је помоћу труба
Божијих обзнанити свима бићима неба и земље, од краја до краја небеса.[27] И
сви ће, живи и мртви, изаћи у сусрет Господу; и сам ће Господ у последњој труби
сићи с неба.[28]
Ова богооткривена
истина о другом доласку Господа Христа сачињава један од главних догмата
богочовечанске вере Христове, који је Црква одувек уносила у своје Символе, и
његову неопходност за наше спасење одогматила на сва времена уневши га у
васељенски Никео-цариградски Символ вере, благовестећи о васкрслом и вазнесеном
Господу Исусу: да ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом
царству неће бити краја.
Објашњавајући ову
вечну истину вере православне, свети Оци су говорили: "Ми проповедамо не
само један долазак Христов него и други, који ће бити далеко славнији од првог.
Јер при првом Он је показао Своје трпљење, а при другом – носиће круну
Божанског Царства. При првом доласку Он је лежао у јаслама, повијен пеленама;
при другом – Он ће се оденути светлошћу као одећом (Пс 103:2). При првом
доласку претрпео је крст не марећи за срамоту; при другом – доћи ће у слави,
праћен анђелском војском. Ми се стога не задржавамо на првом доласку само, него
и други очекујемо... Доћи ће Спаситељ не да му поново суде него да суди онима
који су Га осудили. Он Који је некада ћутао када су Му судили, подсетиће
законопреступнике који су при Крсту показали дрскост своју, и рећи: Ви сте то
чинили, Ја ћутах.[29] Онда је Спас дошао ради домостроја спасења - δι
οίκονομιαν -, поукама учећи људе, а тада ће се они по неопходности, макар и не
хтели, покорити Његовом царству."[30]
Догматика Православне цркве, III, 778 - 782.
-----------------------------------------------
„Дођи и види“ пратите нас нашем Телеграм каналу: https://t.me/dodjiividi
НАПОМЕНЕ:
1. 2 Сол 2:8.
2. 2 Кор 1:14; 1
Кор 1:8; 5:5.
3. 2 Сол 2:2; Фил
1:10; 2:16.
4. 2 Петр 3:10.
5. Ср. 1 Мојс
1:3,5.
6. Ср. 2 Сол 2:8.
7. Лк 9:29.
8. Ср. Јевр 11:20.
9. Мт 16:27; ср.
Зах 14:5.
10 Мт 25:31.
11. Мт 24:30.
12. 1 Кор 1:7.8.
13. 1 Петр 4:13.
14 Мт 24:39; ср.
Откр 1,7.
15. In Math.
Homil. 76,3 - Св. Кирил Јерусалимски вели: "Истински и сопствени знак
Христов јесте крст" (Catech. XV, 22).
16. Мт 24:30; ср.
Откр. 1,7.
17. Ср. 1 Кор
1:17.23.
18. Мт 24:30; ср.
Мк 14:62; Мт 26:64; Откр 1,7.
19. Дап 1:11; ср.
1 Сол 1:10; Дан 7:13.
20. Откр 1:7.
21. Фил 2:9-11.
22. 25:31; ср. Мк
8:38; Лк 9:26; Мт 16:27; 24:30; Јуд 14; Ис 66:18.
23. Ср. Мт 13:41;
24:31; 25:31; Мк 8:38; Лк 9:26.
24. Муња не тражи
гласника, вели Св. Златоуст, не тражи проповедника, него се за трен ока
појављује у целој васељени, и онима који седе дома, и онима који се налазе у
унутрашњим одајама дома. Такав ће бити долазак Христов, који ће се одједном
јавити свуда због блистања славе (In Math. Homil. 76,3).
25. 1 Сол 4:16.
26. Дан 9:21;
10:5. 13. 21.
27. Мт 24:31.
28. 1 Кор 15:52; 1
Сол 4:16.
29. Пс 49:21.
30. Св. Кирил
Јерусалимски, Catech. XV, 1; ср. Тамо, XV, 22.
#апокалипса, #крајсвета, #apokalipsa, #krajsveta, #последњавремена, #poslednjavremena,
как хорошо сказано...Христос Воскресе!
ОдговориИзбришиВоситину Воскресе!
ОдговориИзбриши