Дана 25. децембра 2015. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Спиридона Чудотворца, Епископа тримитунског, у капели посвећеној овом дивном угоднику Божјем у Петрињи светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Радослав Анђелић, парох дворски, уз саслужење протопрезвитера Слободана Дракулића, пароха глинског, и протонамесника Жељка Видаковића, пароха коларићког.
Свечаном евхаристијском слављу присуствовали су и узели молитвеног учешћа презвитер Веселин Ристић, парох сисачки из Митрополије загребачко-љубљанске, дожупан Сисачко-мославачке жупаније Богдан Ркман, доградоначелница града Петриње Свјетлана Лазић, као и богољубиви верни народ петрињске парохије.
Након свете Литургије, протонамесник Жељко Видаковић се
надахнутим речима обратио верном народу говорећи о јеванђељском животу Светог
Спиридона, позивајући све да подражавају његов свети пример у богаћењу светим
врлинама. Честитавши празник Светог Спиридона свим парохијанима петрињске
парохије, отац Жељко је упутио и молитвене жеље свима онима који на данашњи дан
прослављају најрадоснији хришћански празник Рођења Христовог.
Трпезом љубави настављено је заједничарење и прослављање
овог великог дана за све вернике са подручја петрињске парохије.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа
горњокарловачког г. Герасима, свету Литургију у храму Светог Спиридона у Пероју
служио је архимандрит Наум уз саслужење протојереја-ставрофора Горана Петковића
и ђакона Јована Галамића.
Поводом славе храма Светог Спиридона сабрао се велики број
вјерника, мјештана Пероја и околних истарских мјеста. Након Литургије освећен
је споменик подигнут у спомен страдалих Перојаца у Првом свјетском рату. Године
1915. услед „хуманог“ исељења људи из Истре у логоре Чешке и Аустрије, из
Пероја је отишло око 200 људи, жена и дијеце, одакле се за три године није
вратила ни половина. Они нису убијани, него су услијед разних болести и
изнемоглости умирали, а највише их је страдало у логору Гминг (граница Аустрије
и Чешке). У спомен на страдалнике Перојци су властитим средтвима, у гробљу
поред храма подигли споменик као символ страдања и сјећања на онај у Гмингу од
којег се до данас сачувала само овална капија.
Ове године поводом храмовне славе кумови су били г. Жарко и
г. Мира Ристић, а за све вјернике и госте у просторијама сеоског дома
припремљена је трпеза љубави.
Извор: Епархија горњокарловачка
Нема коментара:
Постави коментар