Житије Светог Висариона Сараја-Санског

Преподобни исповједник и мученик Христов Висарион Сарај рођен је 1714. године у мјесту Стари Мајдан у Босни, од родитеља Максима и Марије. Крштено му је име било Никола. Још од дјетињства био је побожан и наклоњен повученом и молитвеном животу. У својој осамнаестој години отишао је у Свету Земљу да посјети Света Мјеста. Тамо се у манастиру Светог Саве Освћеног замонашио и добио монашко име Висарион. По повратку из Свете земље, посјетио је манастире Свете Горе. По повратку пак у своју отаџбину, ступио је у манастир Пакру у Славонији, гдје је као ђакон служио седам година. Ту је био рукоположен и у чин свештеника. Овдје се преподобни Висарион прочуо по народу по свом побожном и светом животу, а такође и по томе што је дивно и слаткорјечиво проповједао ријеч Божју.

Покренут љубављу према оним мјестима гдје је живјео и проповједао Господ његов, преподобни је затим још једном посјетио Света Мјеста, па се вратио међу свој православни народ да свједочи и проповједа Христа Распетога и Васкрслог. У то вријеме православни народ на Балкану, особито на територији Аустроуграске монархије, страдао је веома од римокатоличке унијатске пропаганде. Српски патријарх Арсеније IV Јовановић (1726-1748), видећи проповједничку и исповједничку у вјери способност Светог Висариона, пошаље га (послије године 1742.) у Банат и Трансилванију да тамо својим проповједима и свијетлим примјером подржи православне у одупирању унијатском насиљу. Преподобни Висарион је схватио овај посао као од Бога повјерену му мисију и са апостолском ревношћу је штитио православну вјеру и народ у Ердељу и Трансилванији. Путовао је из мјеста у мјесто, из села у село и свуда проповједима подржавао православни живаљ да остану вјерни вјери отаца својих. Народ је његове проповједи осјећао као силне и спасоносне, испуњене благодаћу Божијом, а њега као посланика дошавши од Бога. Зато је у многим мјестима био дочекиван са великим народним литијама, са упаљеним свијећама, кадионицама и црквеним звонима.

Но завидљивац ђаво, непријатељ спасења људског и противник вјере православне, убрзо је преко својих слугу, римокатоличких власти у Ердељу, учинио да Светог Висариона хазбурговци ухвате и затворе у тамницу. Преподобни би затворен најприје у град Сибин (око 1744.), гдје би не мало мучен, а затим прође и кроз тамнице у Деви, Темишвару и Раабу, па напосљетку би бачен у стравичну тамницу Куфштајн у Тиролским планинама (у Аустрији). Изнурен разним патњама и мукама за Христа и за Православље, преподобни у овој тамници и умре, предавши мирно исповједничку душу своју у руке Господа свога. Његово свето име и исповједништво било је поштовано од православнога народа још за живота, а по мученичкој кончини његовој за Православље, сви га сматраху за светитеља. Због тога је Румунски свети Синод увео преподобног Висариона у календар својих светитеља (28.фебруара 1950.г.), а тако исто и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве (14.јуна 1962.г.).