Случајно сам била сведок разговора двеју другарица о томе
како се одвијало Крштење сина њиховог друга из разреда. Причале су о гостима,
међу којима је било много важних људи, о модерној одећи, раскошим поклонима,
деликатесима и скупим алкохолним пићима. Кад сам се извинила и упитала зашто је
све то предузето, једна од девојака ми је без размишљања одговорила: „Па сви
крсте, за сваки случај.“ А друга је додала: „Леп је обред, чува од урока и дете
је здравије...“
У име Оца, Сина и Светога Духа
Смисао и значај Тајне Крштења Господ је изразио следећим
речима: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3:
5). Зато је крштење друго рођење човека, које му помаже да расте духовно, да
јача у љубави према Богу и људима.
Без свесне вере, без покајања за раније учињене грехове, без
човекове жеље да живи по Христовим заповестима Крштење нема смисла, оно неће
донети благодатне промене у човековом духовном развоју.
Јасно је да бебе немају, како личну веру, тако ни личне
грехове. Оне још увек нису у стању ни да схвате, а тим мање да испуњавају
заповести Божије. Зато се деца крштавају по вери оца, мајке и кумова, који су
спремни да преузму на себе одговорност за хришћанско васпитање детета. Задатак
кумова је да учине тако да дете у тренутку кад се пред њим постави питање о
смислу и потреби за вером, о добру и злу, може да начини свестан избор, имајући
искуство у хришћанском животу, искуство општења с Богом. Овакво васпитање могу
да му дају само они кумови који воде црквени живот, који се исповедају и
причешћују и који немају заблуда. Зато њиховом избору треба приступити врло
озбиљно.
„Данас у практично свим већим храмовима свештеници држе
катехизаторске разговоре с родитељима бебе и њеним будућим кумовима како би им
пренели бар основна знања о Богу, — каже клирик минске саборне цркве Светог
Духа протојереј Владимир Уваров. — Такође је важно да знамо ко ће васпитавати
дете, ко ће га пратити у животу. Занима нас све о кумовима: како и ради чега
живе, ниво њихове вере, зашто и због чега им је потребно Крштење. Треба да се
уверимо у то да ће кумови васпитавати малишана у црквеној побожности. Јер, нема
разлога да кријемо, чисто на Крштење долазе људи који живот проводе на погрешан
начин, а што је најтужније, ни не желе да га мењају.Наравно, свештенослужитељ
треба да покуша да их упути на прави пут, да им каже нешто о суштини јеванђељске
вере и правилима црквене побожности. Радује нас то што после оваквих разговора
људи чине прве кораке у сусрет Богу, чак и ако то није одмах.“
Ако је дете „из епрувете“
Овде није све тако просто и недвосмислено. Многи су мишљење
Волоколамског митрополита Илариона схватили као одбијање да се крсте деца коју
рађају сурогатне мајке. У свом реферату Богословској комисији он је изјавио: „С
једне стране, свако рођено дете може бити крштено по вери оних који намеравају
да га крсте. С друге стране, одговорност за хришћанско васпитавње детета
преузимају родитељи и кумови. Ако родитељи не принесу јавно покајање за оно што
су учинили, а кумови самом чињеницом свог учествовања у Тајни изражавају
сагласност с греховним делом које је почињено, о каквом хришћанском васпитању
може бити говора? Да ли у том случају треба одложити крштење детета док оно не
достигне узраст кад постаје свесно?“
У ствари, то уопште не значи да сурогатна деца по нечему
заостају, да нису пуновредна и да су недостојна крштења. Ради се о томе што је
дете рођено уз помоћ ове репродуктивне технологије главни оштећени услед
егоизма наручилаца, бездушности извршилаца и посредника. Јер, оно је у суштини
лишено природне породице, није се родило као жељени плод љубави. Кога да сматра
правом мајком? Сурогатну која га је родила, а затим продала (или дала), или ону
која није живела с њим у току 9 месеци трудноће, већ је само платила за труд
рођеној или туђој тети... Зато је таквој деци потребна посебна пажња.
„Дете није криво за то на који начин је дошло на свет, —
истиче отац Владимир. — Проблем је у родитељима, по чијој вери (или без ње) се
оно крштава. Ако су схватили да су прибегавши сурогатном материнству прекршили
Богом утврђени поредак уређења друштва, да су исмејали брак, светост
материнства, достојанство личности и покајали се, нема никаквих проблема с
даљим крштавањем детета.“
Као што видимо, све зависи од односа родитеља према древној
благочестивости Тајне Крштења. Зато неће бити сувишно да се посаветујемо са
служитељем Цркве, да добијемо од њега благослов за обављање ове Тајне. Ако
имате неких сумњи, ако немате искрену жељу, одложите Крштење за касније,
сачекајте да дете поодрасте. Јер оно има право да само бира свој пут.
Мишљења
Јелена, домаћица:
„Ако сами родитељи не сматрају себе верујућима, ако не
поштују Божије законе, о каквој вери детета уопште може бити говора? Због
нечега многи сматрају да ће им Крштење аутоматски помоћи да васпитају ову веру.
Нипошто, ову Тајну не треба доживљавати као чаробњаштво. Прво нека родитељи
сами поверују у Бога, а онда нека воде дете у цркву.“
Евгеније, таксиста:
„Не разумем шта има лоше у томе да се поклони дете брачном
пару без деце? Мислим да се Црква просто љути због тога што новац који је
предвиђен за молитву за рођење детета сад одлази право у руке лекара...“
Серафим Иванович, пензионер:
„Иако нисам православац, у потпуности подржавам
свештенослужитеље по овом питању. Крштење је постало толико приступачно да се
због гриже савести крсте грешници: пијанице, наркомани, проститутке, лопови,
пљачкаши, па чак и убице. Недостатак морала, савести и доброте води ка
деградацији друштва, до чега смо се, заправо већ и срозали.“
Антон, програмерм:
„Било би боље да се Црква бави другим питњима, да не буде
насиља и рата на свету. Дешава се занимљива ствар: сурогатну маму и наручиоца
свештеници осуђују, а према мајкама које малтретирају децу, које их остављају
судбини на вољу, односе се снисходљиво. Све је то чудно и погрешно...“
Аљона, студенткиња:
„Мислим да само пунолетни људи треба да се крсте, то ће бити
већ човеков свестан избор. Ако неко пожели да буде ближи Богу отићи ће у цркву
и замолиће да се крсти, учиниће све то по црквеним правилима и са искреном
жељом. То не треба да намећу родитељи, тим пре у случају са сурогатном дечицом
није јасно ко су заправо родитељи.“
Татјана Соколович
Извор: Манастир Свете Jелисавете, Минск
Нема коментара:
Постави коментар