Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије освештао је 3. октобра 2015. године Часни крст на новом молитвеном месту. У свету у коме се промене мере делићима секунде, данас сваки путник намерник може да се поклони Часном крсту који је обележје на улазу у насељено место Сурчин. Тај сусрет са Богом, макар и кратки разговор са Њим, у нашој души представља трептај исконског призива Истине и Живота.
Пред Часним крстом се сабрао верни народ да учествује у чину освећења, који је са свештенством Намесништва земунског обавио Епископ сремски Василије.
После освећења Часног крста Преосвећени владика се обратио окупљеном народу: "Нека је на здравље и спасење ово ново крсно знамење око којег се окуписмо на улазу у дивно место Сурчин! Много пута на овом месту и на многим другим местима на улазу у села и градове није било никаквог знака, или га је било, па су у прошлим временима неки људи уклонили крсно знамење мислећи да ће Бога из душе Србинове ишчилити, протерати, али душа Србинова је она која носи Бога у себи, ма где се нашао. Ма шта се збивало у нашој историји, увек је темељ, квасац остављао Бог у душама нашим. То смо носили са собом.
Данас је дошло време да исправимо неправду која је учињена овом народу кад су рушене наше светиње, уништавани белези и тапије српског народа. Свако је место у нашем кићеном Срему било обележено у време Светога Саве и Немањића и светих Бранковића, свако је место било украшено крсним знамењем..."
Преосвећени Епископ сремски Василије захвалио је свима добротворима и приложницима, верном народу што је сваку лепту уградио у овај студенички и немањићки крст, а који је у камену клесао протомајстор Драгомир Браца Ристић, родом са Косова и Метохије.
Јереј Страхиња Голијан, парох сурчински, по благослову свога Владике, радио је на подизању овог крсног знамења како би био остављен роду српскоме и свима који се осењују крсним знаком, јер без Крста нема спасења.
Освећењу Крста присуствовала је председница Општине Сурчин гђица Весна Шалови и председник Супштине Општине г. Стеван Шуша, са сарадницима.
Зорица Зец
Нема коментара:
Постави коментар