Зађе сунце кад му вријеме није,
а Владика сузом лице мије,
па дозива Господа Бога:
„Чуј молитву, Боже, слуге свога“.
Господ њему небо отвара,
да препозна служитеље Раја.
Службу служи Свети Сава,
А појци му крај олтара:
Свети Лука црмнички,
и Мученици момишићки,
и Симеон дајбабски
са Стефаном пиперским,
и Мученици превлачки,
и Мученици паштровачки.
Златна крила су ђакони,
Лазар и Лука игумани.
Испред цркве два су свеца сјала,
Свети Bасилије с Oстрога
и Свети Jован от Eлбасана.
Њих је звала једна мајка стара,
мајка стара из Pадовића Бара.
Свети Петар на то проговара:
Што се бојиш мајко стара
за часнога Пећкога чувара!
Мој је чувар и синовца мога,
Светог Тајновидца ловћенскога!
Испод срца док си га носила
Ти си њему вјеру утврдила.
Проговара Његош Тајновидац:
Буди јака, јер –
„Бој не бије свијетло оружје,
већ бој бије срце у јунака“.
Зорица Дабановић
Нема коментара:
Постави коментар