Он наводи да предлогом одузимања свих храмова саграђених прије 1918. године од Митрополије и осталих епархија СПЦ у Црној Гори и планираним преношењем њихових власничких права на „узурпаторску дружину распоповаца Мираша Дедеића, лажну тзв. ЦПЦ, својим наопаким рјешењима овај нацрт циља на коначно истребљење светосавског и светопетровићког православља у Црној Гори, као и на уништење самог православног црквеног устројства и живота народног, и на разорење предањског духовног бића Црне Горе”.
– Наш вјерни народ, монаштво, свештенство и правни стручњаци су својим масовним одзивом на прве двије расправе о нацрту закона о слободи вјероисповијести у Бијелом Пољу и Котору показали не само да су као црква једнодушно прозрели зле намјере предлагача, уперене против епархија СПЦ и да предложена законска рјешења одлучно одбацују, него да ће и овај и други слични дрски покушаји искорјењивања Српске православне цркве са њене родне груде у Црној Гори наићи на најодлучније противљење и бескомпромисни, активни отпор њених људи. Ако Влада Црне Горе остане упорна у свом безакоњу, нека припази да јој по оној старој „веља крушка у грло не запане”, јер православни живаљ Црне Горе сигурно неће бјежати од организовања и много масовнијих окупљања, као легитимног начина борбе за своја угрожена права, истакао је Никчевић.
Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморска тражи да се из процедуре повуче нацрт закона, да се уради нови текст у којем ће учесгвовати и представници цркава и вјерских заједница, као и правни експерти, те да се у потпуности поштују прописане процедуре за припрему и усвајање прописа у свим фазама, а да се јавне расправе организују у свим градовима.
Никчевић наводи да Влада и њено Министарство за људска и мањинска права фактичке доводе у питање до сада већ потписане одвојене уговоре о међусобним односима, које су склопили са значајнијим „вјерским заједницама”, са изузетком СПЦ, прије свега са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом, потврђујући им њихов историјски стечени статус правних лица.
– За закључивање таквог уговора са СПЦ, чије се четири епархије простиру територијом данашње црногорске државе, Влада до сада није показала ни најмање интересовање, а понуђеним нацртом овог закона недвосмислено показује да према нашој цркви не гаји ни елементарну добронамјерност, сматра Никчевић.
Он каже да се нацртом закона најстарија институција у Црној Гори, као што је Митрополија, формално срозава на ниво најобичнијег цивилног удружења. Спорно је, како каже, то што се прави проблем око сједишта цркве.
– Нема сумње да овако срочен нацрт закона битно угрожава позиције и Римокатоличке цркве, одступајући од рјешења утврђених међународним уговором Владе и Свете Столице. Зато су представници Которске бискупије одмах упозорили законодавце да Католичка црква није стекла јавноправни субјективитет никаквим уговором, него држава Црна Гора тај субјективитет признаје у Темељном уговору у складу са начелима свог устава и канонским правом Католичке цркве, како се може прочитати у тексту Темељног уговора. За нас у цркви су такође у потпуности неприхватљива рјешења којима законодавац забрањује да се „територијална конфигурација вјерске заједнице регистроване у Црној Гори може простирати изван ње” и такође изричито налаже да „сједиште такве вјерске заједнице мора бити у Црној Гори”. Узевши у обзир овакве одредбе и чињеницу да се територијом Црне Горе пружају чак четири епархије СПЦ, јасно је да је овај злонамјерни нацрт сасвим свјесно усмјерен, у првом реду на дерогирање надлежности Српске православне цркве, односно њених епархија сматра Никчевић.
Поручује да аутори нацрта закона не само да бјеже од термина црква као „ђаво од крста”, већ „испољавају и крајње увредљиво бирократско непоштовање према онима чија права утврђују”.
– Они који својим безакоњем желе да нам одузму ријеч црква, рачунају да ће тако народ изгубити и појам о њој, да ће појам цркве у његовој свијести одумријети. А када одумре појам, мисле они, одумријеће најзад и стварност, нестаће и сама црква – каже Никчевић.
Доводи се у питање рад „Светигоре”
Никчевић објашњава да је доказ усмјерености нацрта закона против Митрополије и то што се у питање доводи и рад „Светигоре” и „Свевиђа”.
Имајући у виду да остале цркве и вјерске заједнице у Црној Гори немају развијену издавачку и информативну дјелатност, закључујемо да је предложена одредба из овог нацрта из члана 34, која предвиђа да „вјерска заједница има приступ јавно-дифузним средствима и другим медијима, као и право да самостално остварује сопствену информативну и издавачку дјелатност на непрофитној основи, у складу са законом”, најдиректније уперена управо против „Светигоре” и „Свевиђа”, али и свих других мањих црквених издавача којима се жели ускратити право на продају својих издања и комерцијално пословање уопште, и тако онемогућава даље дјеловање наших издавачких и информативних установа и обуставлза православна духовна мисија у Црној Гори у цјелини, упозорио је Никчевић.
Додао је да је издавачко-информативна установа Митрополије „Светигора” основана 1992. године и спада у ред највећих издавача у Црној Гори и Србији. „Светогора” је до сада објавила преко 700 наслова, са укупним тиражом од преко пет милиона примјерака.
Паушалне тврдње министарства
Митрополија црногорскоприморска оцијенила је паушалним и политикантским тврдње Министарства за људска и мањинска права, на чијем је челу Суад Нумановић, да нацрт закона о слободи вјероисповијести „поштује уставно начело о одвојености државе и вјерских заједница”. Из Митрополије истичу да су министарству на 80 страна доставили примједбе на анахрони нацрт, а да су још хиљаде приговора послали православни свештеници, монаси, монахиње, вјерници, као и око 60 управа манастира и исто толико црквених општина, Богословија Светог Петра Цетињског, „Светигора”… У саопштењу Митрополије се истиче да их чуди, забрињава и узнемирава намјера министарства за вођење јавне полемике свуда осим на округлим столовима, као и одсуство сензибилитета да мирно саслуша изречене критике и примједбе на нацрт закона.
– У саопштењу од 20. септембра из министарства тврде да се нацртом закона „поштује уставно начело о одвојености државе и вјерских заједница, унутрашња аутономија, правни субјективитет и нарочито имовина вјерских заједница“. Министарство ниједним аргументом није поткријепило изречену тврдњу, јер му то не дозвољава садржај нацрта закона. Митрополија и епархије биле би прве које би поздравиле нацрт закона да је, као што није, усаглашен са обавезујућим међународноправним актима, Уставом и правним поретком Црне Горе – кажу у Митрополији.
Забрањују им да живе од трговине
Посебно је дрска формулација члана 21 нацрта закона која каже да ће се вјерској заједници „забранити дјеловање, ако се утврди да обавља дјелатност ради стицања профита, супротно овом закону”. Дакле, не само да се „Светигори” и другим црквеним издавачима у Црној Гори забрањује да живе од трговине производима свога рада, него се тог права лишавају и манастири и црквене општине, којима су приходи од продаје рукодјеља и других производа често и једини извор издржавања. Једина за нас прихватљива формулација одредбе на тему информативне и издавачке дјелатности наше цркве гласила би: „Цркве и вјерске заједнице имају приступ јавним радио-дифузним сервисима и другим медијима, као и право да самостално организују сопствену информативну и издавачку дјелатност, у складу са законима који уређују ту област“, објашњава Никчевић.
Милан Секуловић
Извор: Дан
Фото: mc.rs (архива)
Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар