У Духовном центру „Симеон Немања“ у Подгорици одржан поетски протест поводом Нацрта закона о слободи вјеросповијести

Удружење књижевника Црне Горе одржало је протестно вече поводом Нацрта закона о вјерским заједницама и слободи вјеросповијести у Црној Гори, који „у потпуности означава кулминацију удара, прогона и поништавања српске духовне, језичке и вјерске основе“, чуло се у Духовном центру „Симеон Немања“ у Подгорици.

– Чланови УКЦГ, ствараоци савремене књижевности на прогнаном српском језику и забрањеном ћириличном писму, свједоче о својеврсном кафкијанском апсурду и безумљу, о апокалиптичној, нацртом озваниченој предложеној намјери, и исказују најдубље неслагање са предлогом да се највеће светиње испишу из вишевјековне припадности јединственој православној баштини у Црној Гори и упишу у кривотворени катастар фалсификата и преименовања – поручено је на скупу.
Књижевници који су присуствовали протестној вечери, ријечју и стихом исказали су оштар и јединствен став противљења предложеном закону.

– Ничему и никоме не треба робовати. Ми нијесмо без памети и духа. Црква је стуб свих нас, старе и нове Црне Горе, а особито Црне Горе коју је обновио митрополит Амфилохије, враћајући јој онај стари дух Петровића, Марка Миљанова, Стефана Митрова Љубише… Ово је протест против прогона наше Цркве, дједова, културе, традиције, свега. Нијесам сигуран колико ће та борба трајати – поручио је пјесник Ранко Јововић. Он је изразио жаљење што протестно пјесничко вече није изазвало више пажње и интересовања.

– ,,Вјера је саздана од љубави и поезије“, записао је Јован Дучић, а вечерашњи протест је и највиша етичка норма којом се бране и чувају и најтрајније светиње и најдубљи животни смисао – казала је пјесникиња Милица Краљ. Она сматра да српски пјесници по ко зна који пут свједоче ,,трагично искуство стварности“.

– Ово се не дешава први пут. Увијек су се налазиле скитнице које су хтјеле да забију клин Српској православној цркви, о чему свједочи НДХ. И тамо је покушано са хрватском православном црквом, али су схватили да је то немогуће. Међутим, у Црној Гори је направљен корак даље. Понуђени нацрт закона уперен је искључиво против СПЦ. Надам се да ће разум побиједити и да ћемо успјети да се одупремо – казао је књижевник Веселин Ракчевић. Жабљачанин Наод Вуковић је поручио да се нада да ће православни дух надвладати невоље.

– Након неколико вјекова десио се један чин који је претходио овом нацрту који се нуди, а то је рушење Ловћена, рушење стуба Црне Горе, на ком се увијек ослањала и без кога је она проклета земља. Ако прокуне Његош, онда се то мора узети у обзир. Људи који су то радили нијесу се бојали бога, али су за собом повукли народ и направили велику несрећу. Овај закон је такође дио тога скидања обруча са СПЦ, са намјером да се она ослаби, обезличи. Када нешто обезличите, врло лако га је гурнути у неку идеологију или религију, јер онај који ни у шта не вјерује, све може да прихвати као истинито – казао је књижевник Илија Лакушић. Симболично, своје излагање Лакушић је завршио пјесмом ,,Јуда“.

– Рушењем на Ловћену, Ловћен је остао без крста. Без крста на врху, у његовом подножју скупила су се сва зла – казао је Андрија Маркуш.

– Није тачно да читаво вријеме није радила катедрала на Каптолу. Није тачно да читаво вријеме није било хиљаде свијећа око Степинчевог гроба. Радиле су џамије на Баш чаршији. Када сам био у гимназији у Бијелом Пољу радила је џамија пуном паром. Једино су цркве у Црној Гори страдале – закључио је књижевник Бећир Вуковић. Књижевник Перивоје Поповић је поручио да српски народ судбински одржава једино и најснажније црква.

– Никада већина није отварала путеве свјетлости, већ храбра мањина – поручио је Поповић.
Стихом или ријечју, вече су увеличали и књижевници Драшко Вулевић, Андрија Радуловић, Мило Јанковић, Миленко Блечић, Милисав Поповић, Гаро Брајковић, Божо Вучић Божан и Миомир Крковић.

Пресудна битка
Књижевник и бивши министар вјера у Влади Црне Горе Будимир Дубак осврнуо се на конкретне одредбе понуђеног закона.
– Брише се име цркве и све се назива ,,вјерском заједницом“, брише се назив ,,свештеник“, а умјесто тога се намеће ,,вјерски радник – службеник“. Такође, без претходног повјерљивог обавјештавања Владе црквени великодостојник не може бити изабран, а по Уставу је црква одвојена од државе. Иако је православна црква универзална, свештеници који немају црногорско држављанство то не могу бити. Црква ће морати да се региструје, што значи да се поништавају вјекови њеног постојања, већ од уписа у регистар Владе почиње да стиче имовину. Такав закон би укинуо цркву и довео је под тоталитарну валаст државе. Ако се ово деси са црквом, ми као народ, губимо сваку битку – закључио је Дубак.

А. Ћ.

Извор: Дан

Фото: Архива

Преузето са: Митрополија црногорско-приморска