Непријатељ!
Што једном народу може бити онај који га је засипао бомбама, убијао му дјецу и уништавао материјална добра, осим непријатељ?
А то непријатељство није од јуче. Нијесу само дјеца из Мурина његове жртве.
Они који су изњедрили НАТО, крајем Другог свјетског рата бомбардовали су Подгорицу, Никшић, Пљевља… Радили су то ужасно сурово: убили на хиљаде нејачи, порушили зграде и куће… А црногорски народ им је био савезник у рату који је јеш трајао.
На Петровдан 1941. на Цетињу неки виђени Црногорци су, свечано, укинули одлуке Подгоричке скупштине, прогласили независну Црну Гору и црногорски народ подвели окупатору, „фашистичким оружаним силама“.
Слично, у ово вријеме црногорска власт је прогласила независну Црну Гору и сада црногорски народ подводи његовом крвном непријатељу.
Они са Петровданског сабора већ сљедећег дана добили су – 13. јул, оружану побуну црногорског народа (коју су комунисти након рата присвојили).
Ови данас су вјештији.
Прво, нијесу прогласили државу независном на неком сабору, него су организовали референдум, да испадне као да је то воља народа. Уочи референдума спровели су кампању која је, у ствари, била – демонстрација силе: куповали су личне карте, куповали гласове (новцем, брашном…), уцјењивали људе послом, пријетили… Иако је остао забиљежен велики број доказа овог насиља, резултате тог референдума уважили су им прво ови који сада хоће да окупирају Црну Гору.
Припреме за НАТО окупацију Црне Горе су увелико у току. И њих зову кампањом. Уствари, опет имамо на сцени агресивно насиље власти над народом. А све то да би испало да црногорски народ хоће у НАТО.
Власт хоће да подведе Црну Гору НАТО-у. Већина народа у Црној Гори томе се противи. Тако кажу анкете.
О тако важном питању за судбину народа – прихватити или не окупацију домовине – власт и народ имају супротне ставове. А људе на власти изабрао је народ. Како сад то: народ изабрао власт која ради супротно његовој вољи, која му, штовише, ради о глави? Постоји само једно објашњење: избори у Црној Гори су – превара.
За спровођење овог насиља окупатор који чека пред вратима Црне Горе издвојио је велики новац. Тим новцем потребно је преумити Црногорце, што их убиједити, што прислилити да подрже окупацију своје отаџбине.
Људи на власти у Црној Гори, тако, за новац нареченог окупатора ових дана интензивно пропагирају „благодети“ уласка ове независне државе у Сјеверноатлантску алијансу. Све више избјегавају да кажу: у НАТО, јер „НАТО“ је омражена ријеч у црногорском народу. Зато кажу: „Сјеверноатлантска алијанса“. „Врат“ звучи модерније, перспективније него „шија“.
На овим просторима такви су називани страним плаћеницима, народним издајницима, квислинзима.
Поткупљиви новинари одмах су им се нашли од руке. Зато су медији у Црној Гори ових дана тако пуни Сјеверноатлантске алијансе.
И понеко куче закевће: „НАТО је будућност Црне Горе“. Да покаже своју оданост власти, очекујући покоју мрвицу са те гомиле новца добијене за кампању.
А што бива када неко успије јавно да се успротиви подвођењу Црне Горе НАТО-у? Он бива постављен за мету, као онај ко се противи бољитку Црне Горе, и медији који блокирају јавно противљење уласку Црне Горе у НАТО, обрушавају се на њега.
То се недавно догодило Митрополиту Амфилохију.
А што је требало да уради Митрополит? Да подржи НАТО кампању у Црној Гори? Да подржи порицање хришћанских вриједности живљења, односно да подржи оне који нам силом новца и војне технике намећу демократију као превару и људска права као средство за доминацију, а преко њих хедонизам, педерастију, опијате, растакање породице, сексуалне слободе, абортус и контрацептивна средства, еутаназију, медије као индустрију шпекулације, релативизарања истине…?
Црква по дефиницији брине о људима, првенствено о њиховим душама, и труди се да их спаси од пропасти и у земаљском и у вјечном животу. Она је по својој природи родољубива институција, која се противи поробљавању народа, оног физичког, али још више духовног.
Власт одвојена од Бога је рационална. Њој ништа није свето. Живога Бога замијенио јој је новац, са свом распусношћу који он доноси.
Јован Пламенац
Извор: Дан
Нема коментара:
Постави коментар