Предходних дана у Епархији захумско-херцеговачкој освећена су четири храма: храм Светог Петра Цетињског у Меданићима, храм Светих апостола Петра и Павла у Баћевићима код Мостара и храмови Светог Прокопија у Убоском и Луковици.
Одиста је у само три дана другу гатачку парохију и цијело Гацко Господ благословио дивном милошћу својом. Освећена су два прелијепа храма и тим поводом сабрао се велики народ у љубав и једномислије. Јуче, 21. јула 2015. године, о празнику Светог великомученика Прокопија у селу Луковицама код Гацка догодило се то друго у низу ових освећења. Наиме, храм посвећен Светом Прокопију, изграђен покровитељством ктитора браће Марка и Јанка Кртолице који живе и раде у Инђији (Република Србија) свештеним богослужењем осветио је Преосвештени Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије уз саслужење петнаест свештеника, шест ђакона и веома великог броја вјерног народа.
Преосвештени Владика се након читања светог Јеванђеља обратио надахнутом бесједом и том приликом истакао жртву и љубав ктитора и нагласио своју одушевљеност љепотом овога новоподигнутог Дома Божјег. Радујући се таквој врсти слоге и добродјеља Владика се осврнуо и на чињеницу да су се жељи ктитора, својом љубављу и трудом једнодушно придружили сви сељани Луковица.
Након свете Литургије присутнима су се пригодним бесједама обратили Луковичанин г. Милан Радмиловић - начелник општине Гацко и ктитор г. Марко Кртолица. Импозантан број присутних угошћен је на веома пажљиво припремљеној трпези љубави, а том приликом је и преломљен крсни хљеб у поводу прве крсне славе овага храма.
Луковице су село које броји четрдесетак домова са необично великим бројем младих брачних парова и дјеце. За херцеговачке прилике ово је заиста необично животно сеоце са веома пажљиво искориштеним благодетима којимга је Господ обдарио.
Храм је у многоме употпунио ионако лијепу панораму овога села, а као свештеник цијеним да је у духовном смислу ова светиња прилично анимирала Луковичане за интезивнијом посјетом светих Богослужења у Гацку и Наданићима.
Ово село је у својој бурној историји одољевало разним освајачима и идеологијама. Одољело је чак и титоистичкој пропаганди због чега се овдје често приликом неких прослава и сабрања могу чути пјесме-ганге које на веома сликовит начин описују вјерност Богу и патриотизам житеља овога прелијепог села. Наравно да је било тешко пола вијека живјети у тој и таквој политичкој немилости, но очигледна је духовна корист коју су наљедили од принципа својих предака житељи овога чудесног мјеста.
Јесте да су у Гацку зиме понекад немилосрдне, али ако бих као неко ко је обишао (било као богословац било као свештеник) сваки кутак наше Епархије могао да кажем на које је село Бог излио највише милости, то бих пуних уста могао рећи за Луковице.
Сви моји претходници који су службовали на овом дијелу гатачке парохије, а нарочито они који су живјели у доба безбожничког система, величали су љубав народа овога села, јер су управо они-Луковичани тада награђивали попове више него обично и некад преко мјере желећи да имају свешеника, а истовремено схватајући чињеницу да свештеник тада у Гацку у материјалном смислу једноставно није могао живјети.
Чувена је надалеко љубав Луковичана према житељима околних села (Рудо Поље, Шуме, Наданићи, Срђевићи Меданићи…) коју су пројавили приликом усташког напада 1942.г. но, још чувенија је чињеница да је ово једино село у гатачкој вали а да у њ није крочила усташка чизма.
отац Данило Дангубић
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
Нема коментара:
Постави коментар