Јеванђељско и људско добро

Неверујући људи чине много лепих, чак наизглед похвалних дела, чине многа добра дела, подвиге милосрђа, љубави, самопожртвовања,понекад дају свој живот за свој народ или за свог ближњег, дају последњи комад хлеба гладном, помажу један другом у невољи, жртвују своју имовину на разна добра дела, срећу се зачуђујући, чак и херојски поступци - могу се навести примери којима ће многи бити дирнути до дубине душе. Али сва ова добра дела, уколико нису засно

И стварно, чудно звучи, човек чини узвишени подвиг, жртвује живот ради ближњег, умире због тога да би други могао срећно да живи, и за душу таквог хероја је могуће сумњати да је спасена, њему још прети пакао? Зар оовакав човеков поступак не спира све грехове? - Звучи наизглед сурово. Међтим, погледајмо са друге стране: ако овај јунак није Христа ради, није по учењу Јеванђеља, није из хришћанске вере црпео снагу за подвиге, ако се ово саможртвовање није завршило Христовом силом и у име Божије, онда би испало да човек може да се спасе и без Христовог искупљења, то би значило да се самом палом човеку сачувала она сила и чистота које су довољне да се он оживи, да се он сам исчупа из ланаца греха . Онда - зашто је била потребна страшна Голготска Жртва, чему Христово учење, Јеванђеље и Црква? Чему тајне молитве и хришћански подвизи? Тада би била довољна само наша жеља и напор воље,чак ни вера није потребна...
 
...Због тога је неправилно проповедати људима апстрактно добро, учити их да воле ближњег, да буду милосрдни и добри, не говорећи им притом о томе, да они то никако не могу учинити правилно, свето и богоугодно без јеванђељског учења, без Цркве, без благодати Духа Светога, који могу да добију само у храму кроз Свете Тајне. Ако се то не говори, људи ће мислити да уколико пожеле могу сами одлично да реше своје проблеме без Цркве, без Тајни, без Благодати Светога Духа, без Христа....

архимандрит Лазар Абашидзе

Извор: Facebook - Жубор Божура