Чудан сан

Једне вечери, усних чудан сан!

Крај плаже неке, у далеком свету,
девојке у белом, дугокосе виле,
играле се са мном у заносном лету.

Тескоба и страх, завладаше кад.

Однекуда тад...

Појави се она, јака као стена

у црном, висока: Пустите је сад!

Ах, слободо!

Степеница нека, узвијена

трчим, не осврћући се.

И данас, питам:

Ко она би,

непозвана, што нада мном бди?

А онда, угледах је поново...

и рекох: Ах! То си Ти?

Предивна, Мила, Најдража...

Поклоних се Икони!

Извор: Faceobook - Nada Jablan -Tea