У великим
киновијама свакодневно се приноси бескрвна жртва Божанствене Евхаристије. На
најдинамичнији и, истовремено, најтајинственији начин, монаштво живи
евхаристијским животом Цркве, тајинством заједнице у Христу и есхатолошким
смислом Другог доласка Христовог.
Отац
Данило, велики исихаста из пећине Светог Петра Атонског, био је један од оних
„литургијских духова” и „огањ пламени”, како је речено у 103. Псалму: Чиниш
Анђеле Своје духовима, и служитеље Своје пламеном огњеним (ст. 4). Он је
свакодневно служио Божанствену Литургију. Његова Литургија била је истинско
тајноводство (мистагогија), истински силазак Неба на земљу и истинско узношење
земље на Небо.
Многи
кажу да је током читаве године служио Литургију Светог Василија Великог, јер је
желео да његово служење што дуже траје. Молитве је читао полако и са потпуним
разумевањем. Ако би осетио умилење, а то се врло често догађало, прекидао је
молитве и прозбе и плакао радосним сузама. Током читавих шездесет година
свакодневно и непрекидно служио је Литургију. Његова Литургија трајала је
сатима.
Нека су
блажени тренуци и часови који су уздигли и узнели душе и учинили да буду ангелоподобне!
Извор: Старечник
Нема коментара:
Постави коментар