СЛОВО О ПОБОЖНОСТИ, ПОРЕТКУ, ПРАВИЛНОСТИ И О ПОШТОВАЊУ ПРЕМА СТАРИЈИМ ОЦИМА 1

Један опитни, времешни подвижник рекао ми је следеће: „Древни оци били су благочестиви, брижљиви и строги. Нису мислили на спољашњи изглед свога лица нити на то да ли су им лик и коса допадљиви. Њихове расе су биле кратке. Главе су им с поштовањем и побожношћу биле оборене и избегавали су да било ког човека гледају право у лице. Били су стидљиви.

Нису разговарали нити су се смејали. У цркви су носили једну врсту папуча. Једном је монах Модест обуо пар нових ципела, које су правиле буку док је корачао. Остали монаси су га позвали и рекли да нове ципеле носи у својој келији, а да за цркву обује старе.”

+++

Старац Антоније Кавсокаливијски био је узор и образац поштовања светогорског поретка и правилности. Био је то веома побожан монах, простодушан и смирен. Из његових уста стално је допирало „Бог благословио”, „нека је благословено” и „молитвама Светих Отаца наших”. Када је ходао по скиту, носио је своју расу. Сви старци сећају га се са носталгијом.

+++

Затражили смо од једног старог подвижника, којем је било преко осамдесет година, да нам каже нешто душекорисно о древним оцима.

Одговорио нам је штуро и кратко: „Шта да ти кажем? Древни оци били су другачији људи. Они су били благочестиви.”

У чему се састојала благочестивост древних отаца?

„У недостатку отворености и претеране одважности, у поштовању, у смирењу, у нелицемерности у изгледу, у речима, у корачању, у седењу, у одевању. Њихово понашање било је узорно било да су сами, било да су међу многима, било да су у цркви, да поју или да служе Литургију, било да се баве својим рукоделијем. Нису много говорили, нису се гласно смејали, нису били иронични, нити су очекивали да ће бити запажени. Били су кротки, ћутљиви и расуђивали су исправно, били су искрени, простодушни, нелицемерни, благодарни, преиспуњени љубављу. Њихова реч била је 'со земљи', а њихов живот свет, који је пројављивао плодове Духа Светога. Избегавали су присност, која је почетак одважности. Њихово понашање било је благодатно, уравнотежено и одмерено.

Сећамо се ових киновијских отаца: ћутљиви, повучени, дубоко погружени у молитву и созерцање. Њихове главе су најчешће биле погнуте, не само у цркви него и за трпезом (у време обеда), док су ходали или док су се бавили својим рукоделијем.”

Извор: Старечник