Има ли лепшег места у
Метохији где се може осетити значај и величина победе Православља над
иконоборством од величанствене цркве у манастиру Високи Дечани.
Читава галерија ликова светаца, на хиљаде сцена из њихових живота приказано је на зидовима и куполама ове средњовековне задужбине Светога краља Стефана Дечанског. Јединственост врсних мајстора, иконописаца, учинила је да и данас нама буду познати ликови апостола, светитеља, свих оних који су следили реч и дело Христово.
И док се Литургија служи Господу, уз звецкање прапораца на кадионици и пратњу гласова који допиру са обе певнице, чини нам се да управо Свети архиђакон Стефан са иконе кади монахе, монахиње и нас окупљене, који смо са разних страна данас дошли у светињу. И осећај да су ту, крај нас, и Свети краљ Дечански, и сетра његова Јелена, и сви Немањићи приказани на Лози Дечанској, и свети Никола, Илија, Јован, Георгије, оба Теодора и други ратници Христови, па анђели, арханђели, серафими и херувими... Док изнад свих њих, са највише манастирске куполе, све нас посматра и благосиља Христос Пантократор, коме Свети Краљ посвети ову цркву. А Мајка Његова, Богородица, склопљених руку моли за све нас да нам помогне, да нам опрости иако стално грешимо... И догађаји: Рођење и Страдање, Васкрсење и Вазнесење, Свадба у Кани Галилејској, Улазак Христов у Јерусалим, Крштење... И још на преко две хиљаде квадратних метара исликаних догађаја и ликова из Светога Писма и из новије хришћанске и српске историје... И не могу се попамтити одједампут сви, ни уочити...већ треба опет, и опет доћи у светињу, загледати се у сведочанство животописца пренето на свежи малтер, и пресликано и у најмањем милиметру сваког свода, изнад стубова од дечанског мермера...
- А данас се слави Недеља Православља, рече игуман дечански архимандрит Сава. -Данас се слави победа над јереси иконоборства. То је можда било и једно од највећих искушења у историји Православне Цркве, јер је то био покушај не само да се укине поштовање икона, него и да се потпуно промени црквени етос, вера Цркве и њени обичаји. И зато су Свети оци, ученици, исповедници, сви они који су у то време живели и исповедали истину Православља, то врло добро осетили и схватили су да није у питању тек само један нови обичај да се из цркава износе иконе, него да је реч о покушају да се фалсификује истина православне вере. Јер, управо је иконоборство кренуло од чињенице да је немогуће представити самога Сина Божјега, Христа, на иконама. Међутим, управо наша вера почива на томе да је Бог, Син Божји, Логос, који вечно постоји са својим Оцем и Духом Светим, постао човек и да наравно по својој божанској природи не може бити описан, али по својој људској природи, Он итекако се може познати и био је и виђен и ходио је међу нама и могао се описати и зато може да се представи на икони. И управо иконографско представљање Сина Божјега, а истовремено и поштовање Мајке Божје и свих светих представља и исповедање наше вере, наше истине, да је заиста Бог постао човек, истакао је отаца Сава и подсетио на учење Светог Јована Дамаскина:
- Свети Јован Дамаскин је учио да се ми, клањајући се иконама, не клањамо материји од које је икона направљена, већ се поклањамо прволику, ономе који је на икони представљен и да је поштовање икона исповедање истине вере да је Господ Христос заиста био и човек и да је ходио међу нама, да су га апостоли живо видели и са њим разговарали.
И заиста, да јерес иконоборства није побеђена у деветом веку, данас би упркос специфичној архитектури дечанска црква, а и све наше живописане светиње, изгледале као пећине, хладне и пусте - не бисмо имали прилике да се нађемо очи у очи са светитељима и прочитамо у њима поруку вере, љубави и наде која нам је изнова и изнова потребна.
Али, иконоборство је срушено, Православље је победило, што прослављамо у прву недељу Часнога поста, у Недељи Православља, када се на крају свете Литургије чита и Синодик Православља као свечано исповедање наше вере. И отац Сава је окружен дечанским оцима Серапионом, Петром и Кирилом, дивном мати Теоктистом из Ђаковице, девојчицом Теодором из Подгорице и дечаком Атанасијем из Ораховца, читао Синодик Православља док су они носили иконе са изображеним ликовима Сина Божјег, Мајке Његове Богородице, Светога Краља и других светитеља.
На крају - радост и нада из цркве се преноси у порту, у конаке и домове верника. Православље је победило и победиће опет - прочитасмо на ликовима светитеља, ал и у очима деце, која се растрчаше по порти манастирској. Борбе ће увек бити, оних који Цркву нападају такође, али ће Православље опет победити.
Oливера Радић за www.pravoslavie.ru
Извор: Епархија рашко-призренска
Нема коментара:
Постави коментар