Постојала су три главна напада из
којих је светитељ изашао као победник и због тога био крунисан.
Током првог напада, отац зависти и
лажи узбунио је читаву своју војску. Једни су почели да нападају пећину копљима
и стрелама, док су други одваљивали камене громаде и бацали их доле вичући:
„Изађи из нашег дома или ћемо те
убити!” Будући да је своје срце укрепио молитвом, светитељу нису нашкодила
њихова злодела и напади. Изашавши накратко из пећине, угледао је небројено
мноштво демона. Подигао је поглед према небу и завапио из дубине срца:
„Свесвета Богородице, помози слуги
Своме!” Тек што су зачули име Мајке Божије, плашљиви демони су ишчезли. Прошло
је педесет дана пре него што су се опет појавили преображени у обличја звери,
змија и гмизаваца, и нападали су светитеља исто онако као што су некада
нападали пустињског учитеља, Светог Антонија Великог. Уз помоћ знамења Часног
Крста и спасоносног призивања Имена Христа Спаситеља, светитељ је из те битке
поново изашао као победник.
За наредни напад, домишљати и
сналажљиви непријатељ изумео је следеће: узео је обличје младог рођака
преподобног Петра Атонског и претварао се да је радостан и ганут што га поново
види након толико времена. Причао му је о туговању и забринутости рођака због
његовог бродолома, говорећи чак да им је то открио Свети Николај и да им је,
осим тога, рекао да се њихово изгубљено, жељено и скривено благо налази у
светогорским шумама.
„Хајдемо, дакле”, рекао је, „пођимо
заједно и вратимо се твојим рођацима и пријатељима који те очекују. Безмолвије
ћеш наћи и тамо. Постоје многе испоснице (молчанице) и манастири. Реци ми, како
ћеш боље служити Богу? Да ли удаљавањем од света или тако што ћеш бити од
користи многим људским душама? Да ли тако што ћеш остати овде, на овим
безводним стенама, или тако што ћеш поучавати многе који те очекују? Зар се не
сећаш шта каже пророк: Онај ко достојно узме од недостојног тај је као уста
моја?”
Преподобни је био пометен. Та
пометња била је знак да речи које младић изговара не потичу од Бога. Преподобни
је погнуо главу, заплакао, и храбро и одважно одговорио: „Знај добро да ме на
ово место нико није довео, ни ангео ни човек, него Сам Бог и Пресвета
Богородица, и све док то не буде Њихова воља не могу да напустим ово место.”
Чим је зачуо име Пресвете
Богородице, демон у обличју младића одмах је ишчезао.
Седам година касније, догодио се и
трећи демонски напад на храброг војсковођу атонских подвижника. Овога пута,
демон се појавио пред њим у обличју ангела. Дакле, пред преподобним Петром
Атонским појавио се један тобожњи ангео Господњи са мачем, стао пред улаз у
његову пећину и узвикнуо:
„Изађи, истински слуго Христов,
дођи да чујеш о тајинствима Божијим и да ти кажем душекорисне речи!”
„Ко си ти, који желиш да ми кажеш
лепе и душекорисне речи”, упитао је светитељ.
„Ја сам архистратиг (арханђео)
Божији и Он ме шаље да ти пренесем добре вести. Буди храбар, укрепи се и радуј,
јер ти је припремљен престо и непропадљиви венац. Време је да напустиш ово
место и да одеш у свет, где ћеш бити од користи многим људским душама. Господ
је због тога и допустио да пресуши извор воде са којег си пио, јер жели да одеш
одавде.”
„Ко сам ја, најпонизнији и
најнедостојнији од свих људи, да би ми дошао ангео Господњи”, рекао је
светитељ.
„Немој се чудити”, уверавао га је
лажни ангео. „Ти си у овом времену превазишао све древне светитеље и пророке:
Мојсија, Илију, Данила, Јова, и тако даље, и зато пођи. Бог ти заповеда да
проповедаш у свету, на душевну корист многих људи.”
„Све док то жели Пресвета
Богородица, моја Помоћница која ме је и довела овде, и све док то жели Св.
Николај, нећу напустити ово место.”
Чим је зачуо име Пресвете
Богородице, демон је и овога пута одмах ишчезао.
Те ноћи, након снажног искушења,
преподобни је био удостојен два божанствена посетиоца. Пред њим се појавила
Пресвета Богородица, Владичица, Заштитница и Настојатељица Свете Горе, а са Њом
је био и Свети Николај.
„Петре, не плаши се непријатељског
лукавства. Знај да је Господ с тобом. Од сутра ујутро, један ангео ће ти
доносити храну небеску”, рекла му је Она.
Извор: Старечник
Нема коментара:
Постави коментар