О ВИЂЕЊУ ХРИСТА

Хоћеш ли да видиш Господа Исуса Христа? Дођи и види! (Јн 1,46), каже Његов апостол.

Господ Исус Христос је дао обећање да ће бити са Својим ученицима до свршетка вијека (Мт 28,20). Он је - са њима; у светом Јеванђељу и тајнама Цркве.[1] Њега нема за оне који не верују у Јеванђеље: они га не виде, будући да су ослепљени неверовањем.

Хоћеш ли да чујеш Христа? Он ти говори Јеванђељем. Немој занемарити Његов спаситељски глас: удаљи се од греховног живота, и пажљиво слушај Јеванђеље Христово, које је - живот вечни.

Хоћеш ли да ти се јави Христос? Он ћете научити како то да добијеш. Ко има заповијести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби; а који Мене љуби, тога ће љубити Отац Мој; и Ја ћу га љубити и јавићу му се сам (Јн 14,21).

Ти си усиновљен Богу, кроз тајну светог крштења, ти си ступио у најтешње јединство са Богом, кроз тајну светог причешћа; сачувај усиновљење, сачувај јединство. Чистоту и обновљење које ти је донело свето крштење оживљавај покајањем, а заједницу са Богом чувај живећи по Јеванђељу и што је могуће чешће се причешћујући светим Христовим тајнама. Останите у Мени, и Ја ћу у вама (Јн 15,4), рекао је Господ. Ако заповијести Моје одржите, остаћете у љубави Мојој (Јн 15, 10). Који једе Моје тијело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему (Јн 6, 56).

Чувај се уобразиље која ти може створити представу да видиш Господа Исуса Христа, да га можеш опипати, обухватити. То је - празна игра надувене, горде таштине! То је - погубна самообмана![2] Испуњавај заповести Господње - и на чудан начин видећеш Господа у себи, у својим особинама. Тако је видео Господа у себи свети апостол Павле: њему је било потребно то виђење ради хришћана; они који га нису имали називали су га недостижним стањем, које је потребно хришћанима.

Ако ти живиш греховним животом, удовољаваш својим страстима, и уједно мислиш да волиш Господа Исуса Христа, онда те Његов блиски пријатељ, који је лежао на Његовим грудима у време Тајне вечере, изобличава у самообмани. Он каже: Онај који говори: Познао сам га, а заповијести његове не држи, лажа је, и у њему истине нема; А који држи ријеч његову, заиста је у њему љубав Божија достигла савршенство (1 Jн 2,45).

Ако испуњаваш своју греховну вољу и тиме нарушаваш јеванђелске заповести: Господ Исус Христос ће те убројати међу оне који га не љубе. Ко мене не љуби, говори Он, ријечи моје не држи (Јн 14,24).

Немој да појуриш без расуђивања, не испитавши савесно своје хаљине, у старим, смрдљивим дроњцима у брак са Сином Божијим, у сједињење са Њим, иако си и ти позван у тај брак, у који је позван сваки хришћанин. Постоје такве слуге тог Господара дома, које ће ти свезати руке и ноге, и бациће те у најкрајњу таму, далеко од Бога (Мт 22, 11-13).

Слуге у чију се власт предаје дрски, покајањем неочишћени, нахрањен таштином и високоумљем, тражилац љубави и осталих узвишених духовних стања - јесу демони, одбачени анђели. Тама најкрајња - то је слепило људског духа, страсно, телесно стање. Грех и пали духови владају у човеку који се налази у том стању. Он је лишен моралне слободе: његове руке и ноге су везане. Везивање руку и ногу означава губитак способности за богоугодни живот и духовно напредовање. У том стању налазе се сви самообманути. Из тог бедног стања, човек излази тако што сазнаје своју заблуду, одбацује је и ступа на спасоносно поприште покајања.

Тежак је излазак из самообмане. На вратима стоји стража; врата су закључана гломазним снажним катанцима и резама. Катанци и резе - гордост самообманутих, која је дубоко скривена у срцу, њихова сујета, која је почетни разлог њихове делатности, лицемерје и лукавство, којима се прикрива гордост и сујета, којима се они облаче у маску добронамерности, смирења, светости. Неразориви печат - сматрање деловања самообмане за благодатно деловање.

Може ли онај који се налази у самообмани, у области лажи и обмана, бити онај који испуњава заповести Христове, које су истина од Истине - Христа? Онај који симпатише лаж, који се наслађује лажју, који прихвата лаж, који се у духу сјединио са лажју, може ли саосећати са истином? Не! Он је мрзи, постаје њен избезумљени непријатељ и прогонитељ.

Какво ће бити ваше стање, несрећни маштари, који мислите за себе да сте провели земаљски живот у Божијем загрљају, када вас погоде Спаситељеве речи: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње (Мт7,23).

Истински мој пријатељу у Господу! Иди ка Господу Исусу Христу, приближавај му се путем јеванђелских заповести; упознај га кроз њих, њиховим испуњавањем показуј и доказуј своју Љубав ка Господу Исусу. Он ће ти се сам објавити, објавиће ти се у дан и час који је познат једино Њему. Заједно са том објавом, излиће у твоје срце неисказану љубав према Себи. Божанска љубав - не било шта друго, што лично припада палом човеку: она је - дар Светог Духа (Рим 5,5), који шаље једино Бог у сасуде који су очишћени покајањем, у сасуде смирења и целомудрености.

Повери себе Господу, а не себи: то је далеко поузданије. Он је - твој Саздатељ. Када си се ти подвргао најгорем паду, Он је ради тебе примио човечанску природу, предао је Себе на казну ради тебе, за тебе је пролио крв Своју, теби је објавио Своје Божанство - шта Он још неће учинити за тебе? Припреми се за Његове дарове очишћењем себе: то је твој посао. Амин.

----------------------------------------------------

1. Свештеномученик Петар Дамаскин каже: "Христос је сакривен у Јеванђељу. Онај ко хоће да га нађе мора продати све своје имање и купити Јеванђеље, како би не сиџо нашао Христа читањем него како би га примио у себе подражавањем Његовог живота у свету. Онај који тражи Христа, говори свети Максим, мора га тражити не изван, него унутар себе, то јест, мора бити телом и душом, као Христос, безгрешан колико је човеку могуће." Свети Петар Дамаскин, књига прва, "О четвртом виђењу", Добротољубље, том 3.
2. Тај вид самообмане свети аскетски писци називају самомњењем. Свети Јован Карпатски овако описује самомњење: "Самомњење је храњење душе сујетом и сујетно надимање ума." Јован Карпатски, глава 49, Добротољубље, том 4. О тој врсти самообмане свети апостол Павле каже: Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видјео, и узалуд надимајући се тјелесним умом својим (Кол 2,18). Свети Григорије Синајски је рекао: "Они који говоре на основу својих помисли, пре чистоте су се прелестили духом самомњења. На такве се односе речи Прича: Јеси ли видио човјека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега (Пр2б, 12)." Свети Григорије, глава 128, Добротољубље, том 1. 

Свети Игњатије Брјанчанинов - Аскетски огледи

#АскетскиОгледи, #Јеванђеље, #AsketskiOgledi, #Jevandjelje,  #SvetoPismo, #СветоПисмо, #СветиИгњатијеБрјанчанинов, #SvetiIgnjatijeBrjancaninov, #IgnjatijeBrjancaninov, #ИгњатијеБрјанчанинов,