Никакве
завете и правила на себе не налажите без одобрења духовног оца, јер ће
вам више користи донети једна од њега благословена метанија, него хиљаду
метанија учињених по вашој самовољи.
Фарисеј се и
молио више од нас и постио, али без смирења сав његов труд испао је
ништаван, па ревносно подражавајте понајвише смерност (смирење)
митарево, која се рађа од послушности и биће вам довољно.
У свакој
тузи: и у болести, и у оскудици, и у тескоби, и у недоумици, и у свим
непријатностима, боље је мање размишљати и разговарати са самим собом, а
више се молитвом, макар и кратком, обраћати Христу Богу и пречистој
Његовој мајци. Кроз то ће и дух чамотиње (унинија) одступити и срце ће
се испунити надом на Бога и радошћу.
Учимо се да
мислено за све себе укоревамо и осуђујемо – а не друге. Оно што је и
смерније, то је и корисније, јер Бог воли смирене и благодат Своју на
њих излива.
Какав те год
јад снашао, каква те год непријатност срела, реци себи: „Истрпећу Исуса
Христа ради!“. Само то кажи и биће ти лакше. Јер је име Господа Исуса
Христа моћно. Њиме све непријатности тихну, демони ишчезавају, па ће
нестати и твоја чамотиња, умириће се твоје малодушје, када будеш
понављао Његово преслатко Име.
„Господе, дај ми да видим сагрешења своја! Господе, дај ми трпљење, великодушност и кротост!“.
Свети Антоније Оптински
Нема коментара:
Постави коментар