Неки западноевропски медији су у том ставу Вашингтона, који је изнела помоћница америчког државног секретара за Европу Викторија Нуланд, препознали захтев да чланице ЕУ ставе ван снаге уговоре који су с Русијом склопљени за изградњу Јужног тока.
Јер, како је Викторија Нуланд, која је у јулу у Београду разговарала и са српским званичницима, ставила до знања, „ја тражим од њих да прекину прљаве послове који повећавају зависносност тих земаља од једног извора снабдевања енергијом, упркос томе што се они званично залажу за политику разних дотока енергије”.
Висока званичница Стејт департмента је посебно „ударила по мађарском премијеру Орбану”, како су оценили мађарски и још неки медији у ЕУ, будући да се Будимпешта залаже за изградњу Јужног тока, прекид санкција Русији, руским кредитом ће градити нуклеарну електрану, а Мађарска је престала и да преко својих гасовода добијени руски гас преусмерава Украјини.
Унутар Европске уније је питање изградње Јужног тока попримило размере стратегијског политичког питања, јер неке чланице ЕУ и неки званичници Европске комисије наглашавају да је то непосредно повезано с расплетом украјинске кризе и свеукупним односима с Русијом.
Изабрани нови европски комесар за енергетику Мигел Аријас Кањете је пре пар дана рекао да се апсолутна предност мора дати хитној изградњи Јужног коридора, гасоводима којима ће гас из Каспијског басена и са Средњег истока долазити до Италије, а да се мора зауставити изградњу Јужног тока с руским гасом.
Кањете је додуше рекао да би Јужни ток био важан додатни извор снабдевања енергијом, али је оценио да је „јасно да то није могуће, јер се тај пројекат мора усагласити с прописима ЕУ”.
Досадашњи комесар за енергетику Гинтер Етингер, који је раније упозорио да се изградња Јужног тока мора везати за руске уступке у решавању украјинске кризе, је објаснио да је у питању и то да се не дозволи да изградњом Јужног тока руска компанија Газпром добије превелики утицај и положај на тржишту ЕУ.
Викторија Нуланд је, у излагању у вашингтонском Центру за европске политичке анализе, јако замерила оним средњеевропским земљама и вођима који „ извлаче корист од чланства у ЕУ и НАТО”, док се „регионом као рак шири пошаст назадовања демократије и корупције”, а „Средња Европа је поново на бранику битке за одбрану наше безбедности и наших вредности”.
Америчка висока функционерика је упозорила да су назадовање демократије и корупција унутрашња претња западном поретку, док су две главне спољне претње с којима су суочени САД и Запад „агресија Русије у Украјини…и Исламска држава Ирака и Леванта”.
Мађарски медији и, рецимо, бриселски интернет портал Еуобсервер су навели да је Викторија Нуланд посебно циљала на мађарског премијера Орбана јер је критиковала став да се може и у ЕУ „градити нелиберална нова држава, заснована на националним темељима”.
Орбан је изазвао велике критике у ЕУ и САД својим у јулу изнесеним ставом да је глобална финансијска криза 2008-е показала да „либералне демократије не могу и даље бити конкурентне”.
Он је рекао да Мађарска може кренути у изградњу „нелибералне нове државе засноване на националним темељима”, истакавши Русију, Кину и Турску као „успешне нације ниједна од њих није либерална, па чак ни демократска”.
Помоћница америчког државног секретара Нуланд је била супротног мишљења и оценила да се „од Русије до Кине и Венецуеле истрајно, као субверзивно, гуши другачије мишљење од Мађарске до Египта бескрајне уредбе и претње све више ударају по цивилном друштву”.
Нови мађарски министар иностраних послова Петер Шијарто је ових дана нагласио да се успоставља нови светски поредак и да циљ мађарске дипломатије мора бити заступање економских интереса Мађарске.
Америчка агенција за стратегијске прогнозе Стратфор је недавно указала на то да „Европска комисија сматра да је претња блокадом Јужног тока важна полуга у преговорима с Москвом о будућности Украјине”.
Јужни ток је, напомиње Стратфор, исто толико важан потенцијалним учесницима у том пројекту, јер би довео значајне инвестиције и отворио радна места у неким од најсиромашнијих држава ЕУ, а заобишао би нестабилну Украјину као транзитну земљу.
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар