(ИНТЕРВЈУ: ИЊИГО РАМИРЕЗ ДЕ АРО ВАЛДЕС, отправник послова амбасаде Шпаније) Сепаратизам Каталоније нема међународну подршку јер се признањем унилатералних декларација изазива глобални хаос и мапа света претвара у бесмислену ратну шару. – Границе могу да се мењају само договором и по закону
Авио-инжењер, глумац, позоришни редитељ, писац, новинар, филолог, историчар, дипломата, немогуће је набројати све професије новог отправника послова амбасаде Шпаније. Ињиго Рамирез де Аро Валдес у Београд је стигао са места аташеа за културу при шпанском конзулату у Њујорку, где је са великим успехом све своје професије уклопио у позив дипломате. Намерава да своје ренесансно схватање дипломатије са истим жаром примени на Београд, који га је одушевио већ на први поглед. „Желим посебно да се позабавим свим оним друштвеним ткањима која спајају две земље, а могу се финансирати само из државног буџета јер нису профитабилне”, каже Рамирез де Аро, који иначе потиче из аристократске породице и има титулу маркиза де Касаса ен Африка, што га, чини се, додатно подстиче на неконвенционално понашање и мишљење. Не крије да је противник монотеизма, иако је основно образовање стекао у језуитским школама, а његови позоришни комади, извођени у Шпанији, Лисабону, Паризу, Њујорку, изазивају оштре протесте десничара.
Но, прво о чему се мора разговарати са новим високим представником са Иберијског полуострва јесте ситуација у Шпанији, сепаратистички покрет у Каталонији, сличности и разлике са ситуацијом у Србији, чију јужну покрајину Шпанија неће да призна као независну државу.
Десетине хиљада људи изашло је прексиноћ на тргове и улице у Каталонији. Они су протестовали против одлуке Уставног суда Шпаније да суспендује декрет о референдуму о независности Каталоније који је заказан за 9. новембар. Шта ће се догодити у Шпанији, да ли ће сепаратистички покрет у Каталонији додатно нарасти после ове суспензије?
Последњих година каталонски национализам је нарастао највише због економске кризе, али се не може дозволити да популистички ентузијазам диригује демократијом. Демократијом управљају норме и закони, а не улица. Устав Шпаније је врло јасан, њиме се не предвиђа да део земље декретом одлучи да спроведе референдум о отцепљењу. Зато је дужност централне власти да се позове на Устав и реши ту ситуацију по закону.
Да ли ће Мадрид успети да на демократски начин реши ову ситуацију?
Хоће сигурно јер улични покрети су само један мали део становништва, они не представљају Каталонију. Влада Каталоније мора да испоштује Устав који важи за све грађане Шпаније подједнако. Он можда може да се реформише, али не сме да се крши. Као што не можеш као појединац да покрадеш некога под изговором да је покрадени велики богаташ, тако не можеш да кршиш закон зато што ти се он не допада.
Да ли и ви уочавате сличност између овога што се сада дешава у Каталонији и онога како се Косово припремало за отцепљење?
На Косову је унилатерално проглашена независност. САД и друге земље прихватиле су и подржале ову унилатералну декларацију. Шпанија је дубоко уверена да је то огромна грешка. Сада се види до чега таква грешка може да доведе. Погледајте само шта се дешава у Сирији и Ираку.
Да ли и ви уочавате двоструке аршине када се говори о поштовању одредби међународног права?
Шпанија негодује због тога што исте оне земље које прихватају и подржавају независност Косова не прихватају друге унилатералне прокламације независности. То нам се чини као хипокризија, контрадикција. Следи и логично питање: ако сте прихватили да се разбије Србија, и покушавате да створите независно Косово, зашто онда не прихватате да се та непостојећа самопрокламована творевина подели?
Власт у Барселони, чини се, нема никакву међународну подршку?
То је још једна битна разлика између ова два сепаратизма. Ми смо се у Мадриду запрепастили што су САД и друге земље признале Косово. Та огромна контрадикција вероватно произлази из претходних година и чињенице да су Срби у том филму били проглашени за лоше момке које је требало казнити.
Каталонски сеператизам нема подршку и неће је ни имати.
Јесте ли сигурни у то?
Јесам. Јер би међународна подршка сепаратизму у овом случају створила општу нестабилност. То нема везе са здравим разумом. Каталонија ужива аутономију, слободу и демократију. Када говоримо о набујалом сепаратизму, треба знати да се он састоји само из националистичких симбола и грађењa емоција на популистичкој реторици која је у суштини крајње реакционарна.
Али зар и ЕУ не упада стално у све веће контрадикције? Све се чешће напомиње да Србија треба практично да призна унилатерално прокламовану творевину да би напредовала у евроинтеграцијама.
То је притисак који долази из великог броја земаља ЕУ, у које не спадају Шпанија и још четири земље чланице ЕУ. Ми смо против тога да унилатерална декларација може да се подржи или прихвати, и то због принципа, који се мора поштовати свуда. Унилатералном декларацијом се нигде не могу мењати границе. Ако се допусти да се то једном уради, настаје закон џунгле. Са Косовом смо већ ушли у ту владавину закона џунгле.
Нема коментара:
Постави коментар