Др Будимир Алексић: „Не може МУП да оснива цркве“

Закон о слободи вероисповести који је предложила Влада Црне Горе пун је неистина, нетачности и нелогичности, оцењује за “Новости” , професор на цетињској богословији, након што је до деталја прелистао све оно што се налази у владиној информацији предложеног закона.

Он истиче да се у ствари ради о антицрквеном памфлету.
Предлагач, односно извршна власт, дубоко задире у аутономију цркава и верских заједница у Црној Гори. Помињу се две православне цркве, иако је познато да постоји само једна која је од свих православних цркава призната, а то је Српска православна црква са својим канонским јединицама: Митрополијом црногорскоприморском, епархијама Будимлјанско-никшићком,

Милешевском и Захумскохерцеговачком истиче наш саговорник.

Др Алексић додаје да је нетачно да цркве стичу статус правног лица уписом у евиденцију МУП. То би било у реду уколико се нађе у новом закону али у постојећем тога нема објашњава Алексић.

Тако, на пример, они наводе да Митрополија црногорско-приморска и епархија Будимлјанско-никшићка нису пријавили своје постојање како предвиђа МУП, а опет имају статус правног лица и учествују у програму прекограничне сарадње коју финансира Европска унија каже Алексић. И ЕУ признаје субјективитет СПЦ, а режим у Подгорици наводи да цркве стичу статус правног лица једино када се упишу у МУП. Ни то није тачно, јер у МУП није уписана СПЦ, која и без тога има статус правног лица, функционише и учествује у програмима Европске уније.

Алексић примећује намеру предлагача да тај закон прилагоди својим идеолошким пројекцијама, и то пре свега такозваној ЦПЦ.

Имамо још једну неистину садржану у питању православних цркава између којих се воде многобројни имовинско-правни спорови око културно-историјског наслеђа, што нема никакве везе са стварношћу. Цео текст је дуклјанска идеолошка прича која нема везе са правом истиче Алексић.

Коментаришићу члан 11. Устава Црне Горе из 1992. године којим је било предвиђено материјално помагање цркава и верских заједница, предлагач наводи да тога нема у данашњем Уставу, уз појашњење да се ипак не забрањује државним органима да материјално помажу верске заједнице. Међутим, одмах следи реченица да буџетско финансирање осигурања свештеника и верских службеника нарушава начело световности, што је бесмислено, додаје др Алексић.

Велиша Кадић

Извор: Новости

Преузето са: Митроплија Црногорско-Приморска