Шта измене Закона о раду
доносе у погледу отпуштања
запослених
Нови закон о раду, тачније његове измене и допуне које су се нашле
пред народним посланицима, највише оспоравања у јавности доживеле су
због одредаба којима се регулише питање отказа. Један од кључних
аргумената је да ће сада добијање отказа бити лакше и брже, што ће,
упозоравају критичари закона, довести до већег смањења броја запослених.
Са друге стране, предлагачи закона уверавају да ће нови предлог закона
омогућити већу флексибилност на тржишту рада, а самим тим и више радних
места.
Једна од новина у закону је и то да ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао, запослени се сматра вишком. Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то: акo услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, или ако одбије закључење анекса уговора.
Предвиђено је да је послодавац у обавези да пре отказа уговора о раду, запосленом исплати отпремнину, чија се висина утврђује општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Отпремнине ће бити исплаћиване само за године рада проведене код послодавца. За утврђивање висине отпремнине рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника, у случају статусне промене и промене послодавца, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са законом. Промена власништва над капиталом не сматра се променом послодавца у смислу остваривања права на отпремнину, али запослени не може да оствари право на отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код истог или другог послодавца.
Пре отказа уговора о раду запосленог, послодавац је у обавези да писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења. У упозорењу послодавац је у обавези да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење. Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако му је претходно дао писано обавештење у вези са недостацима у његовом раду, упутствима и примереним роком за побољшање рада, а запослени настави да извршава послове на незадовољавајући начин након протека остављеног рока.
Ако откаже уговор о раду запосленом, послодавац не може на истим пословима да запосли друго лице у року од три месеца од дана престанка радног односа, а ако пре истека овог рока настане потреба за обављањем истих послова, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме је престао радни однос. Отказ уговора о раду послодавац може дати запосленом у року од шест месеци од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа. Запослени коме је уговор о раду отказан зато што не остварује потребне резултате рада, односно нема потребна знања и способности, има право на отказни рок који се утврђује општим актом или уговором о раду, у зависности од стажа осигурања, а који не може бити краћи од осам нити дужи од 30 дана.
У случају да суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог, одлучиће да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио. Основицу за накнаду штете чини изгубљена зарада запосленог без пореза и доприноса. Изгубљеном зарадом не сматрају се: накнада за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, бонуси, награде и друга примања по основу доприноса пословном успеху послодавца.
-------------------------------------------------
Здравствене анализе
По новом предлогу закона, послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, а одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине.
-------------------------------------------------
Сви разлози за отказ
Наводи се и дугачак низ разлога за отказ запосленим. Конкретно: ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради; ако је правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са радом; ако се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа, односно неплаћеног одсуства. Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то: ако несавесно или немарно извршава радне обавезе; ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења; ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада; ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду; ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором раду.
Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, и то: ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца у складу са законом; ако не достави потврду о привременој спречености за рад; ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад; због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла; ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело; ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа; ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности; ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.
Једна од новина у закону је и то да ако послодавац не може запосленом да обезбеди одговарајући посао, запослени се сматра вишком. Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то: акo услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, или ако одбије закључење анекса уговора.
Предвиђено је да је послодавац у обавези да пре отказа уговора о раду, запосленом исплати отпремнину, чија се висина утврђује општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. Отпремнине ће бити исплаћиване само за године рада проведене код послодавца. За утврђивање висине отпремнине рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника, у случају статусне промене и промене послодавца, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са законом. Промена власништва над капиталом не сматра се променом послодавца у смислу остваривања права на отпремнину, али запослени не може да оствари право на отпремнину за исти период за који му је већ исплаћена отпремнина код истог или другог послодавца.
Пре отказа уговора о раду запосленог, послодавац је у обавези да писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења. У упозорењу послодавац је у обавези да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење. Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако му је претходно дао писано обавештење у вези са недостацима у његовом раду, упутствима и примереним роком за побољшање рада, а запослени настави да извршава послове на незадовољавајући начин након протека остављеног рока.
Ако откаже уговор о раду запосленом, послодавац не може на истим пословима да запосли друго лице у року од три месеца од дана престанка радног односа, а ако пре истека овог рока настане потреба за обављањем истих послова, предност за закључивање уговора о раду има запослени коме је престао радни однос. Отказ уговора о раду послодавац може дати запосленом у року од шест месеци од дана сазнања за чињенице које су основ за давање отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа. Запослени коме је уговор о раду отказан зато што не остварује потребне резултате рада, односно нема потребна знања и способности, има право на отказни рок који се утврђује општим актом или уговором о раду, у зависности од стажа осигурања, а који не може бити краћи од осам нити дужи од 30 дана.
У случају да суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог, одлучиће да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у коме запослени није радио. Основицу за накнаду штете чини изгубљена зарада запосленог без пореза и доприноса. Изгубљеном зарадом не сматрају се: накнада за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, бонуси, награде и друга примања по основу доприноса пословном успеху послодавца.
-------------------------------------------------
Здравствене анализе
По новом предлогу закона, послодавац може запосленог да упути на одговарајућу анализу у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, а одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра се непоштовањем радне дисциплине.
-------------------------------------------------
Сви разлози за отказ
Наводи се и дугачак низ разлога за отказ запосленим. Конкретно: ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради; ако је правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са радом; ако се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа, односно неплаћеног одсуства. Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то: ако несавесно или немарно извршава радне обавезе; ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења; ако нецелисходно и неодговорно користи средства рада; ако не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду; ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором раду.
Послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, и то: ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца у складу са законом; ако не достави потврду о привременој спречености за рад; ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад; због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла; ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело; ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа; ако запослени који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцени здравствене способности; ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.
Нема коментара:
Постави коментар