Једном се мали Иван враћао кући из школе. На прагу од куће сретне га отац, који је био безбожник, па га запита:
- Кажи ми дете, шта те је данас учио отац вероучитељ?
- Шта ме је учио? ... Отац вероучитељ нас је учио, да постоји један Бог у три лица.
- А зар вам не рече, да Отац није старији од Сина, нити је Син млађи од Оца?
- Да, тако нам рече, мили тата, - одговори Иван.
- О, сине мој, како је то велика глупост, - одговори отац безбожни. - Погледај сине! Нисам ли ја твој отац?
- Да тата, - одговори дете.
- Ето видиш, дете моје, кад сам ја твој отац, то морам ја бити старији од тебе. Није ли тако?
-Тако је, драги тата. Ти си старији од мене као човек, но као отац ти ниси старији од мене, јер у онај час кад си ти постао мој отац, ја сам постао твој син. Зато, ако је Небесни Отац од пре времена, то од пре времена мора да буде и Син.
Безбожни отац обори главу, замисли се и од тада није се усудио да пита дете, шта га је учио отац вероучитељ у школи.
Извор: Света Петка Ђунис (Facebook)
Нема коментара:
Постави коментар