OБРЕНОВАЦ - Помоћ стигла, народ гладује

Влада је именовала министра одбране Братислава Гашића да води посао санације штете у Обреновцу, као и да координира друге државне институције, од оних које ће поделити хуманитарну помоћ, до оних које би требало да процене штету и отклоне њене последице. Међутим, резултат је за сада хаотичан. 

 Обреновчанима који су успели да се врате у своје домове већ је то пресело јер муку муче да дођу до хуманитарне помоћи, пре свега хране и воде. Иако је у земљу ушло на стотине тона хране лекова и других потрепштина, људи су принуђени да више сати стоје у редовима на једном једином пункту Црвеног крста не би ли добили своја следовања.
 
Незадовољство грађана је велико јер очекују да после свега што их је снашло држава макар поделу хуманитарне помоћи, хране и пијаће воде организује на достојанствен начин. Да ствар по унесрећене људе буде још гора, и то што добију је недовољно. Следује им по две конзерве, хлеб и још понешто.

Из општине су већ апеловали на Црвени крст да се успоставе додатни пунктови и пошаље неопходна помоћ. Први човек Обреновца Мирослав Чучковић каже и да је комуникација са централом Црвеног крста у Београду слаба и да је "недопустиво да нема млека за децу и да постоје перманентни проблеми са храном".

- Ако Црвени крст нема хране, нека нам јави до 16 сати па да требујемо. Овде је проблем што је све уништено, људи имају новца, али нема продавница, нема локала. Потребна је боља комуникација, да се овако нешто више никад не деси - каже Чучковић.
 
Генерална секретарка Црвеног крста Весна Миленовић и председник општине Обреновац Мирослав Чучковић договорили су се јуче да се у тој општини отворе још два додатна пункта те хуманитарне организације за помоћ угроженим грађанима.

- Продавнице углавном не раде, јер немају струју и воду. За најосновније животне потрепштине људи из градског језгра морају да иду колима у Звечку или друга места на шабачком и ваљевском путу, под условом да им ауто није страдао у поплави. Од хуманитарне помоћи мало ко је видео вајду. Људи углавном не знају где се врши расподела, јер немају струје да се преко ТВ, радија или интернета информишу, у многим деловима Обреновца не раде ни киосци са штампом. Уосталом, ми који смо се најпре борили са воденом стихијом, а сада смо данима непрекидно ангажовани на санирању катастрофе, радимо и гладни и жедни - прича за "Вести" Александар Марковић, фудбалски тренер из поплављеног насеља Рвати.

Он истиче да људи немају времена да круже градом, траже пунктове Црвеног крста и сатима стоје у редовима за две конзерве и векну хлеба. Једину конкретну помоћ имају у води за пиће која им се по позиову довози на адресу. Наш саговорник напомиње да велики број Обреновчана више нема на шта да легне и седне, нити у шта да се пресвуче и преобује.

- Бујице, наплавине муља и блата су уништиле намештај, белу технику, гардеробу, обућу, постељину, посуђе... Све што се стицало годинама и деценијама, више не постоји или није за употребу. Људи тешка срца избацују сав тај крш, из којег им прети зараза. Старији су очајни јер здравствено и биолошки више не могу да се ухвате у коштац са животом и крену поново од нуле - указује Марковић.

У општини Обреновац је 11 цистерни с водом, шест фекалних цистерни и више од 40 камиона и машина. И поред тога град је затрпан смећем и свуда се шири несносни смрад. Најављује се скори повратак свих 30.000 становника, али је питање где ће да се врате. Њих најмање 10.000 сигурно неће јер су њихови домови потпуно уништени.
 
У само у појединим деловима града има струје, у ужем центру, Ројковцу и насељима Сава, Сточњак и Сунце, а у другим деловима Обреновца електроинсталације су пуне воде. Њихова замена ће, међутим, потрајати.
 

ПОМОЋ ИЗ ИНОСТРАНСТВА ЧЕКА НА ГРАНИЦИ: Царина закочила помоћ дијаспоре

Како је навела Весна Миленовић, генерална секретарка Црвеног крста Србије, у Обреновцу је активан пункт те организације од 23. маја, а тамо је дневну помоћ примало између 2.500 и 4.700 људи. Такође, пунктови су организовани и у још 26 месних заједница од којих пет није у угроженом подручју.
 

 

- Морамо да осигурамо да се не угрозе људи којима је помоћ стварно потребна. Велики проблем за Црвени крст је што више од стотину пошиљки удружења грађана из иностранства стоји на граници неоцарињено због разноврсности робе. Очекујемо помоћ Министарства финансија како би се ефикасније царинило - каже Миленовић.

Од комплетне хуманитарне помоћи коју је Црвени крст Србије досад примио, 85 одсто је пијаћа вода, односно више од 400 тона. Стигло је и 80 тона половне гардеробе, те свега по четири одсто конзервиране хране и хигијенског материјала.

У међувремену је председник Скупштине Београда Никола Никодијевић изјавио да очекује да ће до вечерас први делови Обреновца бити поново у таквом стању да ће у њима моћи да се одвија нормалан живот и да су сви капацитети на томе ангажовани.

- Људи ће моћи да буду у својим кућама, да помогну током дана у радовима, али ће због ситуације бити смештени и даље у прихватним центрима - објаснио је Никодијевић.
Он је најавио да ће током дана бити успостављен хотел у Обреновцу, који је до сада служио за Штаб за ванредне ситуације, за прихват пре свега трудница и жена са малом децом.


Извор: Вести онлине

 

Obrenovac - Lagali su nas. Terali su nas da se vratimo, a nemamo ni vodu ni hranu. Čekamo po tri sata u redu kako bismo dobili hleb i paštetu, ogorčeni su građani Obrenovca sa kojima smo juče razgovarali.

Iako su nadležni najavljivali da će do kraja sedmice biti ispunjeni uslovi za povratak evakuisanog stanovništva, slika sa terena govori drugačije. Smeće, šut, izbačen nameštaj po ulicama, nesnosan miris koji se na sparini uvlači u svaku poru tela, nisu normalni uslovi za život. Vode nema, struje tek ponegde, a prodavnice ne rade. Najveći problem je ipak kanalizacioni sistem koji još nije osposobljen.
Iako se vojska svojski trudi da ukloni smeće, čini se, bar u ovom trenutku, da će taj posao trajati sedmicama. Samo u toku jučerašnjeg dana četiri puta su prošli Ulicom Ljube Nenadovića i skupljali otpad. U toj ulici su, inače, pekara, mesara i najveći broj prodavnica prehrambene robe. Ali nijedna od njih ne radi. Lokali su pusti. Ironično, jedino je otvorena poljoprivredna apoteka i prodavnica sa hranom za kućne ljubimce.
Ispred svoje kafane, ili bar onog što je od nje ostalo, sede Vera i Milutin Mijailović. Čitav radni vek su proveli u inostranstvu, a potom, sve što su zaradili, uložili u obnovu i izgradnju kuće i kafane u Obrenovcu. Bujica je u toku jedne noći sve odnela. Sem zidova, ispred kojih sede čekajući popisnu komisiju.
- A šta da im i kažemo? Kako da procenimo koliko nam život vredi. Evakuisani smo u noći 16. maja, bili u smeštajnom centru u Batajnici, pa se vratili pre četiri dana. Rekli su nam da se vratimo. Lagali su nas. Nemamo struju, vodu, hranu.... - sa suzama u očima priča Milutin.
Ulice Obrenovca su puste. Sem vojnih vozila i kamiona gradske čistoće, tek poneki prolaznik. Voda se povukla, ali od sparine i smrada ne može da se diše. Ispred gradskog hotela nema paketa sa humanitarnom pomoći kao što je bilo pre dve sedmice. Tada su kamioni sa vodom, hranom, sredstvima za higijenu... pristizali na svakih pet minuta.
- Postoje dva punkta gde se deli hrana i voda, ali su tu takvi redovi da se čeka i do tri sata. I onda dobijete veknu hleba, paštetu i flašu vode. Prolazi i cisterna, ali ako niste u kući u tom trenutku, ostaćete bez vode - priča nam Lidija M., koja se vraćala sa posla iz Beograda. U kesama je nosila namirnice koje je kupila u glavnom gradu. U njenoj kući tokom noći kada je bujica poplavila Obrenovac bile su smeštene 24 komšije.
- Mi smo na uzvišenju u naselju Belo Polje. Voda je ušla u podrum, ali nije poplavila spratove. Kako su drugi prošli, ne mogu da se žalim. Ali sam ljuta. Ljuta sam, jer verujem da je moglo više da se uradi. Imali smo poplavu 1981, zar do sada nismo izvukli nikakvu pouku - pita se Lidija. Zahvalna je vojsci koja ulaže maksimalan napor da grad vrati u normalno stanje, ali sumnja da će to biti skoro. Kaže da je sramota što se malo priča o tome da su ruski spasioci prvi pritekli u pomoć stanovništvu.
- Svi koji su evakuisani u noći udara poplavnog talasa spaseni su zahvaljujući ruskim spasiocima i njihovim čamcima - kaže Lidija, što potvrđuju i ostali evakuisani građani sa kojima smo razgovarali.
Dok su glavne ulice grada juče mahom bile puste, u jednoj smo videli gužvu. Ispred crkve otegao se red od stotinak Obrenovčana. Delila se humanitarna pomoć, volonterska. Stigla je iz Eparhije valjevske, a distribuirali su ih omladinci Svetosavske zajednice.
- Ovde smo skoro svaki dan. Skupljamo pomoć u Valjevu, pa je dovozimo u Obrenovac. To su tone hrane, vode i svih ostalih potrepština. Doniraju sugrađani, ne samo iz Valjeva već iz cele Srbije, Grčke i Rusije - kažu nam omladinci.
Oni su jedni od retkih koji gotovo svakodnevno donose pomoć Obrenovčanima. Stanovnici ovog grada sa tugom kažu da su ih drugi već zaboravili, a život se u ovom mestu neće skoro vratiti u normalu.

Šatori za hitnu pomoć

Osim dve vojne bolnice koje su otvorene u Obrenovcu, na ulazu u grad postavljena su i dva šatora hitne pomoći Vojnomedicinskog centra. Svaki ima lekara, medicinskog tehničara i vozilo. Kapetan, doktor Bojan Jovanović kaže za naš list da je predviđeno da šatori za hitnu pomoć budu u Obrenovcu do jula, ali i da će ostati duže, ukoliko se za tim ukaže potreba. „Vidite i sami. Uslovi su takvi da postoji mogućnost izbijanja epidemije, ali nadamo se da do toga neće doći“, kaže Jovanović.

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/obrenovac_zaboravljeni_grad.55.html?news_id=282962#sthash.8abS8lWh.dpuf