Укратко о садржају мастер рада
Мастер рад свештеника Предрага Шћепановића „Библијске основе саборности по Светом Ави Јустину и њихов утицај на српску породичну задругу “ подијељен је на два дијела.
У првом дијелу рада је обрађено питање саборности по учењу Светог Оца Јустина Новог, као централно питање у Православљу, зато што је у Православљу све важно и спасоносно.
У другом дијелу рада обухваћена је тема Српске породичне задруге, њен постанак, историјски развој и саборност као духовној водиљи, која је у наше вријеме пред озбиљним изазовима.
Првим дијелом рада о. Предраг Шћепановић, је указао на православно сагледавање Цркве, полазећи од Свете Евхаристије, а то значи истовремено и сагледавање у Христу и у Духу Светоме. Црква је Тајна Христова, али је такође и Духовска тајна, тајна Духа Светога и дјелатности Светог Духа у свијету и Његове благодати.
У раду је кандидат појаснио и нагласио да се у Светој Тројици на савршен начин остварио идеал саборности. Један од циљева рада био је да покаже да су сви народи позвани на сабор јер у Цркви Христовој „нема Грка и Јеврејина, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него све у свему Христос“ (Кол. 3,11).
Полазно становниште рада је од самог појма Цркве, који значи сабор, и у њему је указано да је основа саборности Православне Цркве у Богочовјеку Христу. Такође, у првом дијелу рада кандидат је изнио основне тезе јустиновог учења о саборности као начину постојања у Будућем вијеку. Никејско-цариградски симбол вјере и вјера у „једну свету, саборну и апостолску“ Цркву биће полазна основа.
Други дио рада анализира занимљиву и до сад неистражену тему Српске породичне задруге сагледане из православне перспективе, и благодатног живота у Цркви. Поред теолошко-економског аспекта проблема породичне задруге, у раду су унијети и обрађени садржаји из српске књижевности, која се бавила утицајем вјере у Бога и односа у српској породици у дјелима знаменитих српских реалиста (Лазаревића, Глишића, Веселиновића и др.), као и садржаји из народне књижевности.
Значај овог рада огледа се у томе што је кандидат обрађујући тему саборности по савременом учитељу Цркве Преподобном Јустину Ћелијском, обрадио и теме саборности, као једно од својстава православне Цркве. Поред њих у раду су обрађене и теме заједништва у првој хришћанској заједници, анализирана је и Српска породична заједница као последица саборног живота српског народа, како је опстајала српска породица под турском окупацијом и у организовању обновљене српске државе 1804. године.Обрађене су и теме патријархалне економске организације као вид саборности, а то су моба, позајмица, спрег, затим библијски мотиви у српској књижевности, и како је српска породица описана у дјелима српских приповједача и у народној књижевности, духовни и економски утицаки економских система. Једно од поглавља рада обрађује и тему добровољне саборности или наметнуте колективизације у српској породици послије Другог свјетског рата.
Поред горе наведених тема које су обрађене, такође је дат одговор зашто данас нема те саборности и нема складних породичних задруга и заједничког живота у српском народу.
Циљ рада је покушај да се да одговор који су то духовно-идеолошки изазови (на првом мјесту социјализам, капитализам, индивидуализам секуларизам) утицали на саборну свијест српског народа и породице и успјели да преобрате у индивидуалну, егоистичку.
У години у којој смо као српски народ удостојени да прославимо 120-годишњицу рођења и 35-годишњицу блаженог престављења и 4-годишњицу црквеног саборног прослављења Преподобног Оца Јустина, и када извршено вађење из гроба, умивање, полагање у нови ковчег и преношење (грчки ἀνακομιδή) његових Светих Моштију– у његову задужбину, тробродни Храм у Манастиру Ћелијама, сходно вјековном предању Свете Православне Цркве, мастер рад свештеника Предрага Шћепановића „Библијске основе саборности по Светом Ави Јустину и њихов утицај на српску породичну задругу “ биће један од доприноса схватања и сагледавања велике личности какав је био наш о. Јустин Поповић.
Свештенику Предрагу Шћепановићу честитамо на одбрањеном раду са жељом да и даље настави да се бави изучавањем личности Преподобног Јустина Ћелијског и Владике Николаја Охридско-жичког, Лелићко-загарачког и свеамериканског, који су му били васпитачи и путеводитељи у животу.
Основни биографски подаци о свештенику Предрагу Шћепановићу
Економски факултет уписује 1995. године, и исти завршава 1999. године у Подгорици. Био је студент продекан на Економском факултету.
Богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи, уписује 2006. године, и успјешно га завршава 2010. године. На мастер студије истог факултета уписује се 2011.године.
Ожењен је супругом Даријом, професором Музичког образовања, са којом има двије ћерке Милицу и Катарину.
У чин ђакона рукоположен је од Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија на Богојављење, 19. јануара 2007. године. У чин свештеника Митрополит Амфилохије га рукополаже на празник Отаца, 3. јануара 2009. године.
Директор је Радија Светигоре од 2007. године.
Бавио се фудбалом и глумом, и са групом Кенебек одиграо 10 премијера и преко 200 хумористичких представа широм Црне Горе. По националности је србин из Црне Горе, и слуга српског језика.
Члан је Удружења «Открићемо истину», која сакупља имена пострадалих у Словенији 1945. године.
Био је уредник више издања књига у издању Светигоре Издавачко-информативне установе Митрополије Црногорско-приморске.
Свештенику Предрагу Шћепановићу честитамо на одбрањеном раду са жељом да и даље настави да се бави изучавањем личности Преподобног Јустина Ћелијског и Владике Николаја Охридско-жичког, Лелићко-загарачког и свеамериканског, који су му били васпитачи и путеводитељи у животу.
Александар Вујовић
Извор: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар