ВЕЛИКА ШТЕТА ОД ПОПЛАВА У ПАРОХИЈИ РАЈЕВО СЕЛО

Архијерејски намесник вуковарски, протојереј-стварофор Душан Марковић и протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох винковачки и рајевоселски, 04. јуна,  посетили су Рајево Село и парохијску цркву Светог Прокопија, која је заједно с парохијским домом, претрпила огрому штету у последњим катастрофалним поплавама.

- Велика трагедија, неописива туга и катастрофа једом речју слика је из Рајева Села . Поплаве и њене последице биће још већи животни терет за ове људе који су избегли голи и боси, без ичега. Све оно што су цели свој век градили, уништено је, пољопривреда је онемогућена, истиче парох винковачки и администратор парохије у Рајеву Селу, протојереј-ставрофор Предраг Азап...

...По његовим речима, старе куће вода је срушила и однела. Каже да када људи проживе ову катастрофу, психички су осиромашени, немају духовне снаге, ни енергије, немају нити финанцијске сигурности за даље.

- Питање је како и када ће се овде живот наставити, шта ће млади људи. Не видим неког импулса, нити финанцијске подршке извана. Бојим се да су сва ова обећања која падају ових дана паушална. Сваки дан се неко појављује из Владе, али они да су могли, ваљда би већ помогли и у протеклим временима. Без помоћи из европских центара не верујем да ће се овај крај опоравити, говори прота Азап.

Међу поплављеним грађевинама налази се и православна црква Светог Великомученика Прокопија у Рајеву Селу, изграђена 1877. године. Тамо је вода максимални ниво досегла на 1,60 м.

- Први насип који је пукао од цркве је удаљен само километар. Немогуће је проценити колика је штета.  На поплављеном подручју налази се и стотињак домаћинстава православне вероисповести. Један део смо сместили у Винковце, већина их је у Отоку, а део и у Церни. Ипак лепше се удомити у некој кући, него у дворани. Сви који су се икако могли снаћи за уточиште код родбине и пријатеља, нису у прихватном смештају, каже отац Предраг. Иако је Гуња и у рату деведесетих сачувала добре међунационалне односе, ова несрећа је још више зближила људе.

Извор: Епархија осјечкопољска и барањска