Свети Јован Хозевитски

Све светлости овога света могу стати под  једну: светлост вере. А она не може стати ни под једну. „Ја сам светлост свету“ (Јн. 8, 12; 9, 5), изговорио је Господ, а најодважнији ову истину су ученили вечно својом. Један од оних који се таквом вером уистину радовао свакој минути живота у Христу био је и Свети Јован, подвижник из Њамца.

             У чудесном манастиру Светог Георгија Хозевита на обронцима живописног Хореба у области Вади келт Јерусалимске пустиње, поред моштију овог угодника Божијег, налазе се и друге знамнитости. На овом месту се у давнини подвизавао Свети пророк Илија, Свети Јован Крститељ је овде проповедао и крштавао водом (Лк. 3, 1-3), а Праведни Јоаким измолио од Бога Пресвету Богородицу. У овом манастиру посебну пажњу плени потпуно, цело, нетљено тело Светог Јована, родом Румуна, подвижника из манастира Њамц. Његове мошти су постављене у стаклени кивот и може се видети сваки детаљ, јер је тело скоро у потпуности сачувано – трепавице, брада, вене и тетиве по рукама и ногама...

            На крштењу, родитељи Максим и Катарина новорођеном сину дадоше име Илија, не слутећи да ће им се син подвизавати управо на месту Светог пророка Илије. Младић ће бити замонашен у манастиру Светог Пајсија Величковског – Њамц, под именом Јован Јаков. Од почетка, узори Јована Јакова били су палестински подвижници Свети Јефтимије Велики, Сава Освећени и Теодосије Велики. Када су 1924.г. Румуни прихватили грегоријански календар, строги подвижник је са многим румунским калуђерима напустио отаџбину и кренуо пут Свете Горе и Свете Земље. Био је врло строг према себи, а да би сачувао духовни мир, уопште није имао контакте са неправославнима. Умео је да говори да грешност света иде брже него што путују вести, и да се треба чувати ''моде'', јер са модом ветар грешности путује брзо као мисао. Бавио се и писањем дубокоумног духовног садржаја, а најпознатијја дела су му „Немојмо постати судије слугама Божијим“ и лирска поема „Духовна Храна“. У овим делима он поучава хришћане да не осуђују, јер каквом мером мериш таковом мером ће ти се мерити (Мт. 7, 2). Његове поуке и мисли увек су биле практичне и директне, раскринкавајући сваку обесрећеност човека.

            Стално се молио за свештенике јер је сматрао да су њихове дужности исте као и раније, али да су препреке за њих знатно умножене и подивљале, јер су стреле лукавога најжешће одапете управо на њих. Наука безбожних прогласила је рат против смисла духовног живота са циљем да урбаног човека удаљи од свете вере, речи су Светог Јована. Говорио је да се вера православна чува без икаквих уплива и новотарија, јер со вере која се вади из мора Цркве Христове лако се раствара када наиђе на влагу овога света.

            Упокојио се врло млад, у 47. години живота (1960 г.) После 27. година, тело су му случајно пронашли, у оближњој манастирској келији, пећини, у којој се годинама подвизавао, израелски војници приликом једне војне вежбе. на њему су и данас дугогодишња мантија у којој се подвизавао, као и ципеле.

            Манастирска братија бележи многе чудесне догађаје после проналаска његових моштију. У манастиру Светог Георгија Хозевита, једном приликом, када мошти светог Јована Јакова нису окађене због журбе једног монаха, Свети се јавио игуману и упитао га: „Зашто нас нисте кадили?“. А када једна жена, тобоже из велике верности, замоли да подигну стакло да би целивала мошти Светог Јована, она зубима откину једну длаку са његове браде, а Светац обавести братију да жену пронађу и длаку врате, што жена и учини.

            Један Румун крену у Свету Земљу са намером да ножем одсече део моштију и да тај део врати у отаџбину. Чим је чесним моштима пришао, укочо се у месту и није могао да се покрене, све док се није молитвено обратио Светом Јовану и покајао за учињено светогрђе.

            Свети Јован многа чуда чини и данас, па је тако 1998.г., окрену главу налево од поклоника, што данас није тако.

            Логос се оваплотио да би се све људско тело испунило Богом и његовим чудотворним свесилама. Кроз тело је и сва твар добила Богочовечански свесмисао, стога нам Господ и дарује на утеху и укрепљење мошти светих. Зато је и тајна моштију у срцу новозаветне светајне, у оваплоћењу Богочовека Христа, како је говорио Ава Јусин Нови. Један од оних који својим нетљеним моштима сведочи ову тајну јесте и Свети Јован Јаков Хозевит, који и данас небеском љубављу дочекује поклонике у свом манастиру, а испраћа их великом духовном утехом.

Аутор: Хаџи Драган Б. Поповић,

дугогодишњи водич по светим местима Блиског Истока и Русије

Православни мисонар