Србија улази у рецесију, мере Владе морају бити оштре

БЕОГРАД - Члан Фискалног савета Владимир Вучковић изјавио је данас да је и без поплава било неизвесно да ли ће Србија имати раст БДП-а, а да је сада, са поплавама, извесно да ће Србија склизнути испод нуле, у рецесију.

"Колико је то - да ли један или 1,5 одсто, или више - остаје да се види, јер би свако прецизирање било нагађање у овом тренутку", рекао је он на презентацији последњег броја часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ).

Вучковић је посебно скренуо пажњу да би дефицит, и без ефеката поплава, био већи од осам одсто.

"Зато мора да се реагује. Уколико мере владе буду оштре, а најављено је смањење плата, онда ефекти до краја године могу бити задовољавајући", рекао је Вучковић.

Он је додао и да је у овом тренутку незахвално прогнозирати колике би уштеде у буџету требало да се остваре, али да су уштеде сигурно око једног процентног поена, или 400 милиона евра, о чему се и до сада говорило.

Аутор МАТ-а Миладин Ковачевић изјавио је да би у овој години пад БДП-а могао бити и 1,5 одсто у односу на протеклу годину.

"Најважније области које ће утицати на негативну стопу кретања БДП-а од минус 1,5 одсто условљене су највише падом у пољопривредној производњи и индустрији, посебно енергетици", навео је он.

Ковачевић је прецизирао да је потенцијални пад пољопривредне производње оцењен у интервалу од 10 до 18 одсто у односу на поршлу годину, а да би у индустрији тај пад могао да износи око три одсто.

Ковачевић је оценио као забрињавајућа буџетска кретања у прва четири месеца 2014.године.
"Дефицит у прва четири месеца је 91,7 милијарди динара што је половина пројектованог републичког дефицита за 2014.годину", рекао је он.

Усвојене измене Закона о порезима и доприносима Ковачевић је оценио као добру меру јер ће подстаћи послодавце да запослене који су били у сивој зони и формално пријаве, али да та мера неће значајније подићи запосленост.

Поплаве ће погурати инфлацију

Аутор часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Гордана Вукотић Цотич сматра да треба очекивати раст међугодишње инфлације, јер ће цене основних пољопривредно-прехрамбених производа поскупети као последица поплава.

"Због поплава ће се повећати и цене непрерађеног воћа, поврћа, цене живе стоке ће, такође, порасти, јер ће кукуруз поскупети“, рекла је она на представљању новог броја МАТ-а.

Цотич је навела да ће поплаве имати последице и на цене прехрамбених производа, али и истакла да у овом тренутку не може да прецизира за колико ће порасти инфлација.

Треба нам више од аранжмана о предострожности

Аутор часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Миладин Ковачевић оценио је да је Србији са ММФ-ов потребан аранжман који има већу финансијску тежину од аранжмана из предострожности.

"Србији није довољан само аранжман из предострожности, мада би и он био веома значајан јер би послао сигнал инвеститорима да могу приступити нашем финансијском тржишту и чинити са своје стране оно што могу", навео је он на презентацији новог броја МАТ-а.

Он је навео и да се "чини да би било добро да ММФ омогући и нешто више".

"Тим пре што смо се нашли у ситуацији велике природне катастрофе и чини ми се да међународне финансијске институције и ММФ у том погледу могу имати више разумевања односно одговарајући мотив да уђу у један аранжман који има и већу финансијску тежину", навео је он.

Ковачевић је је прецизирао да би то значило да ММФ својим аранжманом олакша решавање проблема јавног дуга неким програмом рефинанисрања или репрограмирања.

"То би било изузетно благотворно и за решавање проблема ненаплативих кредита или да у крајној линији уђе у један консултантско- финансијски однос у вези са могућим прављењем институције која би се бавила откупом ненаплативих кредита", закључио је он.

Фото Н. Јовановић, Тањуг илустрација