Васкршња порука Митрополита Амфилохија (видео)

ВАСКРШЊА ПОРУКА 2014.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Тугу и смрт однесе,
Радост и бесмртност донесе!



Христос Богочовјек, који је радост и истина сваког створења, вјечна Свјетлост и Живот, Васкрсење свијета, јавио се на земљи, земљу оживотворио и онебесио својом богочовјечанском добротом, мудрошћу и саможртвеном љубављу!

Зато Га и ове године прослављамо, прослављајући у Њему вјечни смисао како свога постојања тако и постојања свеукупне Божије творевине. У част Христа Васкрслога и у знаку те прославе и васкрсне радости наша Црква света је подигла и прошле године свесаборно освештала Саборни Храм Христовог Васкрсења у престоном граду Подгорици.

Зашто је овај саборни храм Црне Горе посвећен баш Христовом Васкрсењу?

Зато што су људи и земаљски народи нашег времена у великој опасности да обоготворе себе и творевину, својим клањањем пролазном животу, стварима и вриједностима, да смртним собом и творевином замијене Христа Бога и у њему бесмртно људско достојанство.

Градећи Храм Васкрсења, као видљиво свједочанство Христа Васкрслога, ми њиме као и свим другим храмовима обасјавамо свој и свеукупни људски живот свјетлошћу бесмртности и вјером у богосмисао човјека и свијета.

Оним што се на том плану посебно догађало и данас још више догађа у црногорској престоници, тим својим свједочењем престоница постаје нека врста новог Јерусалима.
У Подгорици наиме слава Христовог Васкрсења започиње на Цвијети, прославом васкрсења Четвородневног Лазара и уласка Христовог у Јерусалим на Златици, при уласку у сам Град, на темељима старохришћанске златичке Светиње (из VI – VII вијека).

Ту подгоричка дјеца, следујући дјеци Јерусалима Христовог времена, окићена вијенцима и палмовим гранчицама пјевају сваке године пјесму: ”Осана на висини, благословен који долази у име Господње”.

При томе сјећајући се васкрсења из мртвих четвородневног Лазара, прије Христових страдања, дјеца свједоче вјеру у ”опште васкрсење мртвих” прослављајући Христа Бога, Побједитеља смрти.

Тиме васкрсава и сама та древна светиња, настављајући да врши своју вјековну мисију благовјештења Христа као ”Свјетлости која просвећује све и сва”.

Исто то се догађа сваке године и на другом крају Подгорице на Томину недјељу, прву недјељу по Васкрсењу, у древној Дукљи, на темељима старохришћанских диоклијских храмова.

Народ Божији, престоног града, обасјан свјетлошћу Христовог Васкрсења, пјевајући радосну пјесму: ”Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима – Живот дарова”, дотиче се као апостол Тома рана Христових и кличе: ”Господ мој и Бог мој”.

Тиме и Диоклија, чије име значи – град славе Божије, такорећи ”Божије обиталиште”, васкрсава из мртвих новим подгоричким храмом Христовог Васкрсења, настављајући да буде истински град славе Божије, вјенчавајући нову престоницу том истом славом.

Иначе, сваки храм Хришћански, по својој природи, символише живоносни гроб Христов, а по свом садржају и свједочанству – потврда је и јављање Христовог Васкрсења. Утолико прије ово важи за нови храм Васкрсења у срцу Подгорице, којим васкрсава Златица, Диоклија и Градина и свака друга древна светиња, његовим записима у камену, спољним и унутарњим, са златом опточеним осликаним хиљадама догађаја и христоликих ликова, од Адама до Христа и до наших дана.

Њиме Подгорица не само што је постала Град у правом смислу ријечи, престајући да буде паланка, насеље без очињег вида, без сједишта и одредишта, него је задобила својства баш града Јерусалима, тј. мјеста догађања, живог памћења и сјећања на васкрслога Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, мјеста храњења Хљебом Живота који силази с неба, сијања свјетлости и просвете нетрулежности, задобијања новог бесмртног квалитета људских живота.

Прослављањем Христовог Васкрсења у овом граду и храму, као и у сваком другом хришћанском граду и храму, ми будимо у себи вјеру у непобједивост добра, истине и живота.

Квасцем Христовог Васкрсења чистимо своју душу од помрачености, страсти, заблуда и лажи.
Сијемо по својој души и душама свих људи сјеме вјечне просвјете и истинске просвијећености, сјеме вјере у побједу живота над смрти, свјетлости над мраком и тамом, наде над безнађем.
Призвани смо да уграђујемо своје градове и свој живот у вјечни град Јерусалим, сабирани око Престола Јагњета Божијег, закланог за живот свијета.

Заиста су храмови, посебно они посвећени Христовом Васкрсењу, мјеста узајамног праштања и мирбожања људи и народа.

А само на праштању и помирењу може се градити истинска будућност свих људи заједно. Зато нас и позива Васкрс: ”Све опростимо Христовим Васкрсењем”.

У храмовима се причешћујемо Хљебом Живота, Тијелом Христовим, кроз њих и њиме обнављамо истинско заједништво са Богом и међу људима; учимо се како да дијелимо братски хљеб наш свагдашњи и добра којима је Бог обдарио и обдарује све људе и све народе.

Христово Васкрсење прослављано не само у Подгорици него и у свим храмовима и људским насељима, свуда на земљи, рађа и обнавља у људима саможртвену љубав, вјеру у непобједивост живота и истинске човјечности, односно – богочовјечности као мјера човјековог напредовања и усавршавања.

А та мјера, будући да је и мјера раста Христа Васкрслога – безмјерна је; мјера савршенства Христа Богочовјека ”који ће доћи да суди живима и мртвима и чијем Царству неће бити краја”.

Њега Васкрслога прослављамо и Њему се једином клањамо, поздрављајући се сверадосним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
+А М Ф И Л О Х И Ј Е