O ЗЛОБИ

Тежак је грех злоба. Ко њу има у срцу, никаква његова врлина није угодна Богу, и молитва његова не долази до Бога, како је речено у светом Еванђељу: кад стојите на молитви, опраштајте, ако што имате на некога, да и Отац ваш, који је на небесима, опрости вама сагрешења ваша; а ако ви не опраштате, ни Отац ваш небески неће опростити вама сагрешења ваша (Мк. 11, 25-26).

И апостол Павле рекао је: сунце да не зађе у гневу вашем (Ефес. 4, 26). Треба са свима бити у љубави. А ако се ко с ким посвађа, треба пожурити и измирити се. Ко умре у злоби, душа његова биће свезна везама злобе и неће видети лице Божје. Кад имамо на некога злобу у срцу, како можемо изговарати Молитву Господњу: Оче наш... и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим. Како ће Бог нама опростити, ако ми сами не опраштамо ближњему своме? Неки говоре да су други криви за свађу која се догодила. Но ако би и тако било, и крив и невин треба да се постарају и измире. Кад се невин први за измирење побрине, прима од Бога велику награду, по речима у светом Еванђељу: Благо миротворцима, јер ће се синови Божји назвати (Мт. 5,9).

Из књиге: Путоказ у Царство Небеско