Папа Фрања побољшао слику Ватикана у свету

Годину дана после одласка свог претходника, немачког папе Бенедикта XВИ, аргентински папа Фрања побољшао је слику Ватикана која је била лоша после скандала с педофилијом у Римокатоличкој цркви, оцењује данас француска агенција Франс прес.

Ватикан сада изазива нову благонаклону радозналост јавности, јер је папа постао неочекивано популаран и у атеистичким круговима.  

Кардинал Буенос Ајреса Хорхе Марио Бергољи изабран је 13. марта 2013. године с циљем да реформише црквене структуре и да покрене мисонарску улогу католичанства у доба секуларизације.
 
"За папу је важно да је Јевандјеље свакоме доступно, без обзира на ситуацију у којој се поједанц налази. За њега је то милост и безусловно отварање", рекао је Франс пресу отац Антонио Спадаро, директор језуитске ревије Цивилта католика (Цивилта Цаттолица).
 
Папа Фрања је извршио револуцију, посебно својим делима, тако што је посетио и грлио и љубио хендикепиране особе, писао повредјеним или рекао да не може да осудјује хомосексуалце. Често на шаљив начин критикује свештенство. То је дубоко дирнуло јавност.
 
Фрања активно реагује на свакодневне ситуације, ако се догоди породична драма, он упути писмо тој породици, пише поруке на друштвеној мрежи на интернету Твитер (Тwиттер), хоће да помогне ако се негде догоди поплава, а неколико светских часописа га је прогласило личношћу године.
 
Папа је такође реформисао цркву. У почетку је био обазрив, али је касније дискретно сменио корумпиране и именовао нове људе, често људе с терена и у јавности потпуно непознате. Фрања је одлучан и захтеван језуитски "генерал" и увек одлучује сам, наводи АФП.
 
Јавност папи замера што мало говори о неким питањима римокатлочке доктрине као што су абортус, еутаназија и хомоксесуални брак.
 
Папа није ни конзервативан ни либералан. Породица за њега треба да буде кључна тачка његове акције. Свестан је да треба да одговори на неке реалности хришћанства као што су развод, самохране мајке и хомосексуалци.
 
На друштвеном и хуманитарном плану, папа је рекао да жели "сиромашну цркву за сиромашне" и због тога је кренуо у рат против похлепе за новцем, шверца и експлоатације.
 
Жестоко је критиковао, како је назвао, "културу одпада", у којој илегални имигранти, слаби и стари људи немају градјанска права.
 
Он припрема говор у Лампедузи против "глобализације равнодушности" у јулу ове године, а на светском плану његов говор против стране интервенције у Сирији означио је повратак Ватикана на међународну сцену.


Извор: Блиц