О КРАЂИ

Туђе не треба узимати, чак и најмање, - то је исто што и запалити пожар у кући својој. За крађу се строго одговара на митарствима. (Митарства су капије у ваздуху кроз које душа мора да прође по растанку од тела. На свакој капији душа одговара за посебну врсту греха. Таквих капија има двадесет.) Украдено (или отето) од другога треба одмах вратити његовом власнику,  а ако таквог власника нема, онда то дати сиромасима.

У црквеном законодавству (правило 44) речено је: Лопов, ако добровољно призна грех, годину дана да буде без причешћа и да врати украдено, ако је то могуће. А ако не призна него буде ухваћен, две године да се не причести (по 61. правилу светог Василија Великог).

            Ко прима украдене ствари од лопова, сматра се за лопова и подвргава се истој казни као лопов: годину дана без причешћа (правило 45).

            Разбојник се, као убица, одлучује од светог причешћа 20 година (по 56. правилу светог Василија Великог и 5. правилу свтог Григорија Ниског).

            Који украде нешто освећено из цркве, одлучује се до светог причешћа 15 година, по 8. правилу светог Григорија Ниског.

            Приликом куповине и продаје треба се држати правичности: сиромахе и беднике да помажемо чиме год можемо. Подашна рука бива богатија, речено је у Светом писму (Приче Соломонове 11, 25). А да нас Бог сачува од греха према удовицама и сирочићима, или од закидања плате радницима и грехова сличних овима. То су греси који вапију Богу за освету. За такве грехове постиже човека брза казна Божја.

Преузето из књиге ''Путоказ у Царство Небеско''