Шта тражи америчка обавештајна агенција у нашим емаил налозима?

Америчка Агенција за националну безбедност (НСА) прикупља податке милиона корисника емаил и ИМ (инстант мессагинг) сервиса широм света, пише Вашингтон Пост који је имао увид у тајна документа која је доставио бивши службеник НСА Едвард Сноуден а ове наводе потврдило је и неколико виших званичника америчких обавештајних служби.

НСА прикупља емаил адресе из листа контаката корисника емаил сервиса али и листе контаката корисника сервиса за брзу размену порука.

Супротно тврдњама НСА, агенција није избирљива када је реч о корисницима, па се тако прикупљају контакт листе милиона корисника ових сервиса из целог света. Анализа ових података омогућава агенцији да пронађе скривене везе и да мапира односе унутар много мање популације страних обавештајних мета.

Само у току једног дана прошле године НСА је прикупила 444 743 контакт листи корисника Yахоо емаил сервиса, 105 068 адресара корисника Хотмаил-а, 82 857 листа контаката корисника Фацебоок-а, 33 697 корисника Гмаил сервиса и 22 881 контакт листи других емаил провајдера. 

Ово је типичан дневни учинак НСА, која годишње прикупи податке о контактима око 250 милиона корисника емаил сервиса.

НСА свакодневно прикупља контакте око пола милиона корисника цхат и емаил сервиса.

Портпарол Канцеларије директора НСА која је задужена за надзор над НСА каже да је агенција усресређена на откривање информација о терористима, трговцима људима и кријумчарима дроге и да их не занимају подаци обичних Американаца.

У НСА масовно прикупљање података правдају борбом против тероризма бранећи се тиме да је то начин да „пронађете иглу у пласту сена“.

Контакт листе корисника емаил сервиса које прикупља НСА су вредан извор података јер оне укључују не само имена и емаил адресе, него и телефонске бројеве, адресе и друге информације о контактима корисника. Осим тога, листе емаил налога сачуване у „облаку“ понекад укључују и садржај као што су први редови из емаил порука.

Сви ови подаци могу омогућити НСА да стекне увид у нечији живот, у личне, професионалне, политичке и религиозне везе појединца. Међутим, ови подаци могу створити и погрешну слику о везама са бившим супружницима или људима са којима власник налога није имао контакт много година.

НСА нема дозволу Конгреса нити суда да прикупља ове податке на овакав начин, тако да би било незаконито да агенција то ради из САД. Да би избегла законска ограничења, овакви подаци се пресрећу на приступним тачкама широм света али не и из САД.

Велике компаније као што су Гоогле и Фацебоок имају своје центре података у целом свету из техничких разлога, тако да иако НСА нема дозволу за масовно прикупљање података америчких грађана, то се ипак дешава због тога што многи од њих живе и раде у иностранству, али и због тога што подаци прелазе међународне границе чак и када су амерички власници емаил налога код куће.

С обзиром да НСА прикупља контак листе „у лету“, док подаци пролазе кроз интернет рутере а не док су на серверима, нема ни потребе да НСА обавештава америчке технолошке компаније које хостују те информације или да тражи помоћ од њих.

Зато није изненађујуће што је из свих компанија од којих је Вашингтон Пост затражио коментар стигао одговор да немају сазнања нити учествују у масовном прикупљању емаил адреса и листи контаката корисника цхат сервиса. То су Вашингтон Посту рекли у Гоогле-у, Мицрософт-у, Фацебоок-у и Yахоо-у.

 http://www.informacija.rs/