Оживљава задужбина Старца Исаије

Остаци манастира Убожац представљају јединствен духовни комплекс на подручју Косова и Метохије. Овај средњевековни манастир у новобрдској Кривој Реци називају још и Рђавац, а простире се на више од једног хектара земљишта. Саграђен је у првој половини 14. века, у време српског краља Стефана Милутина, највероватније као задужбина светогорског игумана Старца Исаије. Овај свети човек, родом из Липљана, био је пријатељ и саветник српског цара Стефана Душана, а потом и кнеза Лазара.

До Убошца, великог манастирског комплекса од кога су данас остале само рушевине, долазимо из правца Косовске Каменице. По изласку из града скрећемо североисточно на тесан, макадамски пут. Улазимо у атар српских села. Свуда пашњаци, шуме... Села сакривена у падинама од вековима наоштреног арнаутског ножа. Брујање аутомобила јењава што се више приближавамо Убошцу, надјачава га пој славуја. Пред нама остаци српске светиње. Љубимо двери некадашње порте, онога што је од ње остало. Наш водич Милорад Миња Филић, магистар српског језика из Ранилуга, сакупљач и приређивач народног блага Косовског Поморавља, појашњава нам духовно чудо које први пут видимо.
 
ПАТРИЈАРХОВО УТОЧИШТЕ

- Претпоставља се да је манастир задужбина Старца Исаије. Био је познат као преводилац за српски језик дела Дионисија Ареопагита и као аутор извештаја о српском поразу у Маричкој бици 1371. године. Сматра се да је он са својим родитељима, иначе властелинима краља Милутина који су се касније замонашили у Убошцу, подигао овај манастир и цркву која је посвећена Ваведењу Св. Богородице. Исаије је пренео у српске крајеве светогорске елементе не само у црквеном животу и литургијским обредима него и у архитектури цркава и манастира, што је имало велики значај за формирање моравског архитектонског стила у 14. и 15. веку у Србији - истиче Филић.

Са посебним пијететом говори о осмом по реду патријарху после Макарија, Пајсију Јањевцу, који је обитавао у Убошцу и донео прве књиге по којима се одвијала божја служба.

 - Рођен је у свештеничкој породици средином 16. века, у Јањеву на Косову. Замонашио се у манастиру Убожац, године 1612. изабран је за митрополита новобрдског, а 1614. за патријарха српског, што ће остати и у наредне 33 године. Историја га памти као изузетно предузимљиву особу, стално је обилазио манастире и парохије на широком подручју Српске православне цркве, али се старао и о књигама, сакупљао их и преписивао. Живео је готово читав век, а упокојио се 1647. године, по повратку из посете Светој земљи - прича Филић.

Данас се у Пећкој патријаршији чувају две рукописне књиге манастира Убошца из прве половине 15. века. Осим моштију Старца Исаије и његових родитеља, у манастиру су вероватно похрањене и мошти пећког патријарха Саватија, оснивача манастира Пиве у Црној Гори. Године 1690, у време аустријске најезде која је изазвала велику сеобу Срба под Арсенијем Трећим Чарнојевићем, манастир је тешко страдао од Аустроугара.

О настанку манастира Убожац испредане су и многе легенде, које су у својим делима предочили српски историчар Стојан Новаковић и академик Атанасије Урошевић.
 
НАРОДНА ПРЕДАЊА

- По Урошевићу, једно предање каже да су у исто време манастире градиле две сестре, једна у атару села Горње Кормињане, а друга у селу Горње Мочаре. Када је српски властелин обишао саграђене манастире, за Убожац крај Горњег Мочара рекао је: "Што саградисте светињу где нема воде? Зар из бунара да се служите? Рђаво је то место". По том предању цео крај добио је назив Рђавац. По другом предању, у зидинама Убожца живи неотровна велика змија која чува комплекс. Она насилнике и непожељне одвраћа још од капије - прича Филић.

Камен је за изградњу ове светиње народ доносио из суседног села Копривнице, тако што су га пребацивали из руку у руку.

- Делимично истражен, комплекс обухвата монументалну цркву посвећену Богородичином Ваведењу, трпезарију са подрумом западно од ње, две вишеспратне угаоне куле и грађевине са тремовима, које су вероватно служиле као монашке келије и које се протежу северно и јужно дуж порте. За манастир су карактеристични и оплаћивање лица зидова правилним каменим тесаницима, декоративно зидање опеком и камени рељефни украс преплета, од неканелиране траке. Сама црква, без припрате, првобитно је имала куполу ослоњену на слободне носаче. Делимични истраживачки и конзерваторски радови изведени су у периоду од 1963. до 1966. године - истиче Филић.

Док у хладу вишевековног храста упијамо речи о светом Убожцу долазе мештани из суседних села, Горњег и Доњег Мочара.

- Те 1963. године комплекс је био покривен земљом. Вирили су остаци цркве, чак је дебло храста било до пола у земљи. То је спасло комплекс - каже Љуба А. (63) из Горњег Мочара.

Са њим су и младићи: Саша Ђ. (27) из Горњег и Драган Т. из Доњег Мочара. Саша игра фудбал за ФК Босце који се такмичи у српској зонској лиги на Косову.

- То ми је једина разонода. Увече гледамо ТВ кад има струје или седимо испред продавнице. Причамо, певамо. То је све! - каже Саша.

Његов друг, Драган бави се пољопривредом. Гледа нас нетремице, знатижељно.

- Ваш долазак је празник за нас. Кад неко долази има наде и за нас. Мучи нас неизвесност, али са наше земље не одлазимо! - истиче Драган.
 

Оскрнавили бунар

Недуго након наше посете Убошцу, локални Албанци оскрнавили су манастирски бунар бацивши у њега мртвог пса.
- Сваки долазак се прати, посебно људи са стране, изазива пажњу, а посебно Убожац који треба да се реновира и обнови како би поново заживео на овим просторима. То локалним острашћеним Албанцима не одговара и покушаће на све начине да опструирају обнову, ако је уопште буде - каже професор Филић.
 

Оживеће манастир

- Очекујемо да се обнови Убожац. За Марковдан, 8. маја, овде се људи окупљају, долазе из свих крајева Србије. Године 2005. владика је служио, окупило се више од 1.000 људи. Певали су свештеници, певао верујући народ, као да су анђели певали, тако је било. Одједном је почела да пада киша. Заплакало је српско небеско царство, плакао је и народ на земљи. Чуло се са свих страна: "Оживеће Убожац, оживећемо сви!". У околини нас има три до четири хиљаде Срба, из села Горње и Доње Мочаре, Босце, Стрелице, Гризиле, Коколеча, Беривојца, Каменице и других. Ипак, слабо иде обнова, скоро никако - прича Цветко К. из Горњег Мочара.  


Извор: Вести онлине