Пасош је државни документ који поред
идентитета доказује и држављанство његовог власника приликом преласка
државних граница и боравка у иностранству. Управо зато протекле недеље
Русија није дозволила улазак фудбалеру са косовским пасошем и тиме је
показала свој однос према самопроглашеној држави Косово. Другим речима,
тиме је Русија још једном у пракси показала своју доследност у одбрани
суверенитета Србије.
Ради се о томе да је играч
швајцарског Сент Галена Кристијан Нуши кренуо у Москву заједно са својим
тимом да би одиграо узвратну утакмицу баража за Лигу Европе против
московског Спартака, али није могао да уђе у Руску Федерацију, јер руске
власти, као што је познато, не признају ни ту нелегалну државну
творевину на територији Србије, нити њене путне исправе.
Подсетимо,
Кристијан Нуши је фудбалер средине терена, који је рођен у Клини на
Космету, а по доласку у Швајцарску је играо за тамошње клубове Спијез,
Вил и Арау, а од 2009. године игра за Сент Гален. Међутим, његов
неспорни таленат за фудбалску вештину није му био довољан да одигра
важну утакмицу у руској престоници, с обзиром да је свесно превидео
чињеницу да Русија припада оној већини земаља у свету која не признаје
самопроглашено Косово.
Такав случај се у августу
десио у још једној земљи која истрајно подржава суверенитет Србије, а
реч је о Украјини, где двојица фудбалера албанског клуба Кукеши нису
добила украјинске визе за меч са Металургом из Доњецка у Лиги Европе,
зато што су поседовали једино косовске пасоше, које Украјина не
признаје.
Поменуто одбијање Русије и Украјине да
издају визе спортистима који немају валидне пасоше било је повод да
Фудбалски савез Косова уложи протест светској фудбалској организацији
ФИФА, чији је председник Сеп Блатер, ни мање ни више, стао на страну
косметског фудбалера са пасошем непостојеће државе, дословно рекавши да
је „неправда учињена Нушију опасан преседан који показује нефер однос
према косовском фудбалу“. Узгред, сасвим је јасно да се са таквим ставом
председника ФИФА слажу и све оне земље Европске уније које су признале
косовску независност, а самим тим и косовске пасоше.
Према
томе, иако је реч о фудбалу који би по правилу требало да буде
ослобођен сваког утицаја политике, у конкретном случају се ради
искључиво о новом покушају афирмације косовске државности, а најмање о
игрању лоптом. Као што се могло видети, и на пољу спорта се показао
однос према суверенитету и интегритету Србије, односно према поштовању
важећег међународног права.
Наиме, са једне стране се
показала доследност Русије и Украјине у ставу да не може бити директног
нити индиректног признања такозваног Косова, а са друге стране је
демонстриран и став оних који мисле потпуно другачије, на штету Србије. У
сваком случају, одбијање руских власти да допусте прелазак границе са
путном исправом нелегалне државе може да послужи као још један пример
одлучне подршке српском суверенитету.
Исто као што је
то био и поступак руског ММА борца Михаила Кузњецова, који је пре
неколико дана ушао на ринг уз песму „Ој, Косово, Косово“, а притом је на
рукаву мајице носио и грб Србије. А такав симболички гест, како ми се
чини, више није својствен чак ни већини српских спортиста.
Извор: Глас Русије
RUSI CE DA CUVAJU SRPSKI SUVERINITET A MI GA SAMI NECUVAMO . KOGA MI TO ZAMAJAVAMO I LAZEMO ? SRBE ILI NE SRBE ILI OBADVOJE !!!!
ОдговориИзбришиPA MI SAMI NECUVAMO SUVERENITET ZASTO BI TO RUSI CINILI ? JEDNOSTAVNO SU RADILI SVOJ POSAO NA CARINI A NE ZATO STO JE SA KOSOVA . PA MI VIDIMO KAKO BRANIMO NASU ZEMLJU , SVOJU OTADZBINU , SVOJE KORENE .
ОдговориИзбришиХа! Трава стискавац! Коментаришете под анониман? ...:))
ОдговориИзбришиИ још нешто: Молим, негацију пишите одвојено од глагола, јер су сајтови препуни српске неписмености а свет то чита:
Растављено се пишу:
• а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;
• б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, с предлогом се пишу: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;
• в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, на пример: Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?
Радмила ти оплела по граматици жестоко, слажем се са тобом али што се мене тиче битно је да се разумемо а друго много тога се и заборавило није да се сад правдам али то су чињенице барем што се тиче мене...
ОдговориИзбришиИпак немам ништа против што си ово написала напротив и треба да се зна...
Ево да одговорим госпођи или госпођици Радмили (Анонимној)прочитао сам ваш пост и жао ми је што га не могу објавим, замолио бих вас ако хоћете да га мало преправите јер нема потребе за тако оштар тон.
ОдговориИзбришиПоштована Радмила овај блог, сајт или како већ хоћете је намењен свима без разлике, дакле што се мене тиче правопис овде не игра главну улогу (мада би волео да сви ми знамо како и шта треба не само због нас него и због наше деце). Ваше поруке радо читам јер има у њима много тога корсног... Дакле ваша имењакиња Радмила није имала колико сам причитао ништа што је недобронамерно нити увредљиво већ оно што је написала не односи се само на вас него на све нас. Још једном ћу написати да сам што се тиче правописа можда и најгори од свих али ето као нешто се трудим па ћемо видети...:).
Замолићу вас да преправите тј. ублажите вашу поруку да бих могао да је пустим јер оштре речи ништа добро ником донети неће, мислим да ваше речи ипак нису тако оштре али ипак као што сам вас замолио преправите их и вашу поруку ћемо обајвити...
Желим вам све најбоље, Господ да вас укрепи у свему и да вам да свако добро. Искрено се надам да ћете и даље читати и обајвљивати ваше душекорисне поруке.