Генерал Ојданић: И у Хагу сам био војник

Ексклузивно: Генерал Ојданић, за "Новости", одмах по доласку у Београд: Морам да вам се похвалим да нисам дошао из затвора

ПРЕСРЕЋАН сам што сам у овим годинама, а 73 ми је, успео да дођем на слободу. Провести скоро 11 и по година у притворској јединици Хашког трибунала, много је... Мада, морам да вам кажем да ја немам никакве замерке на њен рад и услове.

Ово је у ексклузивном интервјуу "Новостима", одмах по долазку из притворске јеиднице у Хашком трибуналу, изјавио некадашњи начелник Генералштаба ВЈ и министар одбране Драгољуб Ојданић.

* По пресудама, изгледа да није ишло све баш како сте планирали...

- Отишао сам тамо ни крив ни дужан, рачунајући да ћемо успети да докажемо шта је истина. Међутим, ипак, то није било онако како сам ја мислио. Ево, погледајте, један од мојих унука је имао пет, а други шест година када сам их оставио и отишао у Хаг. А они су сада људи.

* Ипак, како сте поднели боравак у притвору?

- Морам да вам кажем да сам се врло брзо адаптирао. Схватио сам то као једну нужност. Све што се тамо догађа је нормално. Јер, ја сам тамо био у притвору. Морам да вам се похвалим да нисам дошао из затвора. Ја сам, ипак, војник који је прошао сито и решето, тако да мени ништа од тога није било посебно необично.

* Како сте, рецимо, успели да нађете заједнички језик са оптуженим припадницима ОВК ?

- Били смо на истом спрату. И заиста, морам да будем потпуно поштен, немам ни речи замерке на њихово понашање током боравка у притворској јединици. Ни речи. Они су били врло коректни. Чак су редовно долазили на наше славе. Понашали су се лепо. Пошто не славе славе, када су прослављали рођендане онда су све позивали, ми смо се одазивали. Људи могу све кад хоће.
* Када сте отишли у Хаг постојао је проблем са Косовом, данас када сте се вратили такође. Како сада гледате на то?

- Молим вас да о томе не разговарамо, јер не могу да одговорим у две реченице. То ме у срце дира. Ми тај проблем морамо да решимо. Или - или. Ово се овако не може одуговлачити. Али, не стално на штету српског народа.


РАДИО САМ ПО 15 САТИ ДНЕВНО

* Познато је да сте док је трајало суђење, стално додавали адвокатима цедуљице са питањима за сведоке...

- То умало није била моја трагедија. Припрему за одбрану почео сам 2001. године и до 2002. године, радио сам по 15 сати дневно на одбрани. И тај сам континуитет наставио у притворској јединици. Када је био завршен првостепени поступак, био сам много малаксао, стално ми се спавало. Лекари су ми поставили озбиљну дијагнозу. Морао сам да престанем да радим, али било је већ касно. Не могу да кажем да сам задовољан својим саоптуженима који су то мало и неозбиљно схватили. Зато су и прошли како су прошли. Али, ја нисам могао да дозволим да доживим инфаркт, да не видим више никад своје унуке и оставим кости ван Србије, за коју бих живот дао.

Извор: Вечерње Новости