БОГООСТАВЉЕНОСТ

         - Повремено, Бог нас препушта саме себи, како бисмо опитно познали колико смо слаби у нашој усамљености, и како бисмо се стога неодступно држали Бога, Који Једини може да буде победитељ греха у онима што истински желе да грех у себи виде побеђеним.
  

            - Да би човек задобио смирење, нијему довољно  самоукоревање – каже Варсануфије Велики – потребана су и људска понижења. Против смирења и трпљења ђаво доноси хулу на Самог Бога, Који је тобоже оставио своје слуге; али хула његова нека сиђе на главу његову, посредством славословља, благодарења и исповедања које Богу приносе Његове слуге, по примеру три света младића.

            - Мишљење да те је човек оставио још и може бити на месту, јер сваки је човек лажа; али мишљење да те је оставио Бог не само да је неправилно, него је повезаноо и са хулом. Зар не видимо да се тиме не показује непостојање Промисла Божијег, него само ограниченост наших погледа. Услед те ограничености погледа, ми остављеношћу називамо ово спасоносно обучавање кроз невоље које на нас пушта Божанска Промисао. Требало би да се радујеш због невоља и различитих тешкоћа које се пуштају на тебе, јер оне су сведочанство не само призива него и твоје изабраности од Бога.

Енциклопедија православног духовног живота 

 /Свети Игњатије Брјанчанинов/