Прелазна администрација Уједињених нација на Косову
(УНМИК) невероватно је затајила у истрази отмица и убистава Срба са
Косова и Метохије после конфликта 1998-1999. године. То наводи Амнести
интернешнел у најновијем извештају. Документ је обелодањен уочи дебате
Савета безбедности УН о Косову заказаној за 29. август.
„УНМИК-ов неуспех да истражи шта је чинило широко распрострањени и систематски напад на цивилно становништво, могуће и злочине против човечности, допринео је атмосфери некажњавања на Косову“, изјавио је Шан Џоунс, експерт за Косово и Метохију при Амнести интернешнелу.
Он је нагласио да „злочини против човечности не застаријевају. Они морају бити истражени, а породице отетих и убијених морају добити обештећење. Уједињеним нацијама не би више требало дозволити да избегавају своју одговорност“, рекао је Џоунс.
У извјештају под називом: „УНМИК-ова заоставштина: неуспели покушај задовољења правде и обезбеђења одштете рођацима отетих“, Амнести интернешнел открива како УНМИК није успео да истражи пријаве о отмицама и убиствима, упркос томе што је добио задатак од Савета безбедности УН да заштити људска права на Косову.
Извештај се заснива на почетним сазнањима Саветодавне комисије за људска права коју је УНМИК оформио за примање притужби од рођака несталих лица – у првом реду косовских Срба за које се верује да их је отела Ослободилачка војска Косова (ОВК). Сви подносиоци притужби тврде да УНМИК није спровео истрагу о отмицама и каснијим убиствима једног или више чланова њихових породица.
Комисија је установила да у неколико случајева УНМИК није изнео никакве доказе да је истрага уопште спроведена, док се у осталим случајевима чини да је полиција УНМИК-а одустала од истраге пошто је тело жртве предато породици. У једном случају УНМИК полиција није чак ни знала да су тела несталог супруга и сина нађена и враћена породици да их сахране. Упркос налазима и препорукама комисије, чини се да УНМИК није предузео никакве даље мере како би обезбедио одштету и репарацију.
Иако се извештај фокусира на отмице косовских Срба, од стране ОВК, истраживање самог Амнести интернешнела довело је до сличних сазнања у погледу УНМИК-овог пропуста у истрази насилних нестанака етничких Албанаца које су отеле српске снаге.
Од периода 1999-2000. године, Амнести интернешнел прати УНМИК-ов рад на бројним типичним случајевима насилних нестанака и отмица. Код пет случајева нестанка 27 етничких Албанаца, до данас нико није изведен пред лице правде. У других 10 случајева отмице 13 Срба и Рома, само једном починиоцу је суђено, и то у Србији.
Скоро целу деценију после сукоба, УНМИК полиција и тужиоци нису успели да започну брзу, ефикасну, независну, непристрасну нити детаљну истрагу многих тужби о присилном нестанку и отмици. Као последица тога, врло мало лица за које се сумња да су кривично одговорни за ратне злочине и злочине против човечности изведено је пред лице правде пред међународним и домаћим судовима.
„Прошло је толико година, а судбина већине несталих на обе стране сукоба још није расветљена, док њихове породице и даље чекају на правду. Случајеви које је УНМИК комисија до сада обрадила откривају да су жртве кршења људских права пале у заборав због недостатка воље, у оквиру система УН, да им се гарантује одговарајућа надокнада и други облици одштете“, рекао је Шан Џоунс.
УНМИК-ова одговорност за полицију и правосуђе престала је 9. децембра 2008. године, када је Мисија Европске уније за владавину права на Косову (Еулекс) преузела функције полиције, тужилаштва и судства. У овиру тога била је и одговорност за истраге и кривично гоњење тешких злочина, укључујући и злочине утврђене међународним правом. Еулекс је наследио 1.187 случајева ратних злочина за које УНМИК није спровео истрагу.
„Док је сада на Еулексу да отвори истраге у случајевима послератних отмица и убистава, УНМИК мора обезбедити довољну количину средстава да би члановима породица несталих обезбедио адекватну и ефикасну компензацију за нематеријалну штету и претрпљени бол и патњу, у складу са међународним правом и стандардима“, изјавио је Џоунс.
Према његовим речима, наслеђе косовског конфликта мора бити разрешено – ту спада расветљавање судбине несталих лица из свих заједница на Косову, довођење пред лице правде лица одговорних за ратне злочине и злочине против човечности, те обештећење. „Тек кад се то деси ожиљци из прошлости могу почети зацеливати“, оцјењује Џоунс.
„УНМИК-ов неуспех да истражи шта је чинило широко распрострањени и систематски напад на цивилно становништво, могуће и злочине против човечности, допринео је атмосфери некажњавања на Косову“, изјавио је Шан Џоунс, експерт за Косово и Метохију при Амнести интернешнелу.
Он је нагласио да „злочини против човечности не застаријевају. Они морају бити истражени, а породице отетих и убијених морају добити обештећење. Уједињеним нацијама не би више требало дозволити да избегавају своју одговорност“, рекао је Џоунс.
У извјештају под називом: „УНМИК-ова заоставштина: неуспели покушај задовољења правде и обезбеђења одштете рођацима отетих“, Амнести интернешнел открива како УНМИК није успео да истражи пријаве о отмицама и убиствима, упркос томе што је добио задатак од Савета безбедности УН да заштити људска права на Косову.
Извештај се заснива на почетним сазнањима Саветодавне комисије за људска права коју је УНМИК оформио за примање притужби од рођака несталих лица – у првом реду косовских Срба за које се верује да их је отела Ослободилачка војска Косова (ОВК). Сви подносиоци притужби тврде да УНМИК није спровео истрагу о отмицама и каснијим убиствима једног или више чланова њихових породица.
Комисија је установила да у неколико случајева УНМИК није изнео никакве доказе да је истрага уопште спроведена, док се у осталим случајевима чини да је полиција УНМИК-а одустала од истраге пошто је тело жртве предато породици. У једном случају УНМИК полиција није чак ни знала да су тела несталог супруга и сина нађена и враћена породици да их сахране. Упркос налазима и препорукама комисије, чини се да УНМИК није предузео никакве даље мере како би обезбедио одштету и репарацију.
Иако се извештај фокусира на отмице косовских Срба, од стране ОВК, истраживање самог Амнести интернешнела довело је до сличних сазнања у погледу УНМИК-овог пропуста у истрази насилних нестанака етничких Албанаца које су отеле српске снаге.
Од периода 1999-2000. године, Амнести интернешнел прати УНМИК-ов рад на бројним типичним случајевима насилних нестанака и отмица. Код пет случајева нестанка 27 етничких Албанаца, до данас нико није изведен пред лице правде. У других 10 случајева отмице 13 Срба и Рома, само једном починиоцу је суђено, и то у Србији.
Скоро целу деценију после сукоба, УНМИК полиција и тужиоци нису успели да започну брзу, ефикасну, независну, непристрасну нити детаљну истрагу многих тужби о присилном нестанку и отмици. Као последица тога, врло мало лица за које се сумња да су кривично одговорни за ратне злочине и злочине против човечности изведено је пред лице правде пред међународним и домаћим судовима.
„Прошло је толико година, а судбина већине несталих на обе стране сукоба још није расветљена, док њихове породице и даље чекају на правду. Случајеви које је УНМИК комисија до сада обрадила откривају да су жртве кршења људских права пале у заборав због недостатка воље, у оквиру система УН, да им се гарантује одговарајућа надокнада и други облици одштете“, рекао је Шан Џоунс.
УНМИК-ова одговорност за полицију и правосуђе престала је 9. децембра 2008. године, када је Мисија Европске уније за владавину права на Косову (Еулекс) преузела функције полиције, тужилаштва и судства. У овиру тога била је и одговорност за истраге и кривично гоњење тешких злочина, укључујући и злочине утврђене међународним правом. Еулекс је наследио 1.187 случајева ратних злочина за које УНМИК није спровео истрагу.
„Док је сада на Еулексу да отвори истраге у случајевима послератних отмица и убистава, УНМИК мора обезбедити довољну количину средстава да би члановима породица несталих обезбедио адекватну и ефикасну компензацију за нематеријалну штету и претрпљени бол и патњу, у складу са међународним правом и стандардима“, изјавио је Џоунс.
Према његовим речима, наслеђе косовског конфликта мора бити разрешено – ту спада расветљавање судбине несталих лица из свих заједница на Косову, довођење пред лице правде лица одговорних за ратне злочине и злочине против човечности, те обештећење. „Тек кад се то деси ожиљци из прошлости могу почети зацеливати“, оцјењује Џоунс.
Извор: in4s.net
Нема коментара:
Постави коментар