- Изгубили смо месец дана чекајући да се донесе нови правилник који би
моје дете одвео на трансплантацију у иностранство, али је сада све
поново на мртвој тачки. За нас родитеље и за болесну децу сваки дан је
важан и због одлуке да промене правилника не буде потпуно смо очајни -
каже за “Блиц” Ксенија Балаж, мајка Аните Балаж (12), која већ дуже
време чека на трансплантацију срца и плућа.
Ово је била њена реакција на закључке јуче одржаног округлог стола где је речено да док се не промени Устав и поједини закони, држава неће моћи о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) да шаље децу до 18 година на трансплантације срца у иностранство нити ће моћи да измени постојећи правилник који уређује ту област.
Ако би он био измењен у корист малолетних особа, сви старији од 18 година којима је трансплантација такође једини лек били би дискриминисани, а Ксенија Балаж је потпуно очајна због оваквог развоја догађаја јер су, поред изгубљеног времена и најаве да би овакве трансплантације могла да финансира држава, скоро потпуно престале и уплате и финансијска помоћ.
- Све је на мртвој тачки. Прикупљали смо новац и имали смо неке акције све док држава није изашла у медије и рекла да ће финансирати трансплантације које не могу да се обаве у нашој земљи. Међутим, јуче смо сазнали да никакву помоћ од државе нећемо добити, јер се правилник коси са Уставом - прича кроз плач Ксенија Балаж и напомиње да ниједно обећање државе још није испуњено и да је и за Аниту, али и за осталу болесну децу време драгоцено.
Она се нада да ће бар инострани стручњаци, као што је најављено, бити доведени да би прегледали децу којој треба трансплантација.
Управо би стручњаци за трансплантацију из иностранства, тачније из Брисела и Беча, следеће недеље требало да стигну у Србију и да заједно са нашим лекарима прегледају најхитније случајеве.
- Тражили смо од болнице у Тиршовој и од Института за мајку и дете да одреде који су им најприоритетнији случајеви како би их наше колеге из иностранства прегледале и рекле шта и где може да се ради, да ли у Србији или у иностранству, и колико то кошта. На овај начин ће један део проблема бити решен. У питању је седам до дванаест деце - каже др Златибор Лончар, директор Ургентног центра, истакавши да ништа неће бити урађено ако се буду чекале измене закона и осталих прописа.
Без донора нема трансплантације
Председник стручног тима за трансплантацију др Душан Шћепановић каже да свима мора да буде јасно да ако нема органа, нема ни трансплантације, али истиче и да морају да постоје тимови који ће се само њоме бавити, почевши од ординирајућег лекара преко комисије РФЗО до тима који ће на крају дати процену да ли уопште вреди код некога радити трансплантацију.
Извор: Блиц
Ово је била њена реакција на закључке јуче одржаног округлог стола где је речено да док се не промени Устав и поједини закони, држава неће моћи о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) да шаље децу до 18 година на трансплантације срца у иностранство нити ће моћи да измени постојећи правилник који уређује ту област.
Ако би он био измењен у корист малолетних особа, сви старији од 18 година којима је трансплантација такође једини лек били би дискриминисани, а Ксенија Балаж је потпуно очајна због оваквог развоја догађаја јер су, поред изгубљеног времена и најаве да би овакве трансплантације могла да финансира држава, скоро потпуно престале и уплате и финансијска помоћ.
- Све је на мртвој тачки. Прикупљали смо новац и имали смо неке акције све док држава није изашла у медије и рекла да ће финансирати трансплантације које не могу да се обаве у нашој земљи. Међутим, јуче смо сазнали да никакву помоћ од државе нећемо добити, јер се правилник коси са Уставом - прича кроз плач Ксенија Балаж и напомиње да ниједно обећање државе још није испуњено и да је и за Аниту, али и за осталу болесну децу време драгоцено.
Она се нада да ће бар инострани стручњаци, као што је најављено, бити доведени да би прегледали децу којој треба трансплантација.
Управо би стручњаци за трансплантацију из иностранства, тачније из Брисела и Беча, следеће недеље требало да стигну у Србију и да заједно са нашим лекарима прегледају најхитније случајеве.
- Тражили смо од болнице у Тиршовој и од Института за мајку и дете да одреде који су им најприоритетнији случајеви како би их наше колеге из иностранства прегледале и рекле шта и где може да се ради, да ли у Србији или у иностранству, и колико то кошта. На овај начин ће један део проблема бити решен. У питању је седам до дванаест деце - каже др Златибор Лончар, директор Ургентног центра, истакавши да ништа неће бити урађено ако се буду чекале измене закона и осталих прописа.
Без донора нема трансплантације
Председник стручног тима за трансплантацију др Душан Шћепановић каже да свима мора да буде јасно да ако нема органа, нема ни трансплантације, али истиче и да морају да постоје тимови који ће се само њоме бавити, почевши од ординирајућег лекара преко комисије РФЗО до тима који ће на крају дати процену да ли уопште вреди код некога радити трансплантацију.
Извор: Блиц

Нема коментара:
Постави коментар