Једном
учитељ упитао своје ученике:
- Зашто људи вичу када се свађају?
- Зато што губе спокојство, - рекао
је неко од ученика.
- Али зашто викати ако се други
човек налази поред тебе? Зар не може с њим да се говори тихо? Зашто вичеш ако си
љут?
- Када су људи незадовољни један
другим њихова срца се удаљавају. Да би покрили то растојање и чули један
другога, преостаје им да вичу. И што се више свађају, то јаче вичу. А шта се
дешава када се људи воле? Тада не вичу -- напротив, говоре тихо. Зато што се
њихова срца налазе веома близу и растојање међу њима је сасвим мало. А што се
више воле, шта се дешава? Не говоре, већ само шапћу и постају још ближи у
својој љубави. На крају крајева чак и шапутање постаје непотребно, тада само
гледају једно друго и све разумеју и без речи. Тако бива када су једно поред
другога двоје људи који се воле.
Тако, када се спорите, не дозволите вашим
срцима да се удаљују једно од другог не изговарајте речи које још више
повећавају растојање међу вама. Зато што може доћи дан, када ће растојање
постати тако велико, да нећете наћи пут да се врати.
Нема коментара:
Постави коментар