Vatikan -- Po prvi put na čelo Rimokatoličke crkve došao je kardinal iz
Južne Amerike - 76-godišnji Argentinac Horhe Mario Bergoljo iz Buenos
Ajresa.
Novi papa, 266. po redu, prvi je koji je uzeo ime Franja (Fransis) i
prvi je jezuit u Svetoj stolici. Opisuju ga rečima: skroman, modernih
shvatanja, borac za siromašne...
Rođen je 17. decembra 1936. godine u italijanskoj porodici u Buenos Ajresu, diplomirao je na Teološkom fakultetu u San Migelu. Ceo život je proveo u domovini, gde je predavao i radio na širenju vere.
Redu jezuita pristupio je 1969. godine. Papa Jovan Pavle II imenovao ga je za kardinala 2001. godine.
Ima četvoro braće i sestara, sin je italijanskih imigranata, otac mu je bio radnik na železnici.
Osim maternjeg španskog govori italijanski i nemački jezik.
Poznat je kao sveštenik koji je pokazao izrazito dobar osećaj za "vruće teme", a smatra se i jednim od većih inovatora u svojoj zemlji i mnogo je doprineo modernizaciji inače veoma konzervativne argentinske crkve.
Bergolja krasi izuzetna skromnost i poznat je po povučenom životu, zbog čega je možda i izabrao ime sveca iz 12. veka Franje Asiškog, koji je živeo kao asketa i bio potpuno posvećen delima milosrđa. O tome je govorio i verski analitičar Živica Tucić, koji tvrdi da ime novog pape najavljuje "spremnost na služenje, a ne pompu".
"Njegova reputacija skromnosti i jednostavnosti života najbolje je predstavljena činjenicom da 'princ crkve' bira da živi u skromnom stančiću umesto u palati koja mu kao nadbiskupu Bueons Ajresa pripada. Umesto da ga šofer vozi na posao, on u svoju crkvu ide gradskim autobusom, a uvek sam kuva skromna jela za sebe", navode agencije.
Nema običaj da se eksponira, a tokom svojih poseta u Rimu retko je viđan u javnosti i na sastancima sedi uglavnom u zadnjim redovima. Skoro nikada ne govori za medije, a čak i kada naiđe na žestoke kritike na njih retko odgovara, čak i kada su argumenti u potpunosti na njegovoj strani.
"Njegov stil je antiteza vatikanskog raskoša", navodi njegov biograf Serhio Rubin.
Osim zbog skromnosti, ima brojne sledbenike i zbog praktičnog pristupa problemima i zbog angažmana u borbi protiv siromaštva. Kada je imenovan za kardinala nagovorio je stotine Argentinaca koji su želeli da dođu na svečanost i proslavu u Rim da novac umesto za avionske karte poklone siromašnima.
Bergoljo je na konklavama u Vatikanu 2005. godine prema navodima medija bio drugoplasirani, odmah iza tada izabranog pape Benedikta XVI, što nikada nije potvrđeno. Ipak, ovogodišnji brzi izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve ide u prilog tim tvrdnjama.
Iako su mu analitičari i kladionice davali male šanse (čuveni Pedi pauer je isplaćivao 33 funte za jednu uloženu na njegov izbor) neke agencije su ga smatrale favoritom iz senke baš zbog toga što se smatra da je Vatikanu potreban neko ko će uneti novine.
O tome šta bi Bergoljo mogao da učini govore i sledeći njegovi stavovi i detalji iz karijere:
Iako je liberalnih shvatanja, oštro se protivio odluci vlasti da 2010. godine odobri istopolne brakove u Argentini ističući da deca zaslužuju da ih podižu i obrazuju otac i majka.
"Da li je on progresivac - teolog oslobođenja? Ne. On nije sveštenik trećeg sveta. Ipak, da li kritikuje MMF, neoliberalizam? Da. Da li provodi mnogo vremena među sirotinjom u njihovim kvartovima? Da", kaže Ruben.
Nejasnoću u njegovoj biografiji predstavljaju navodne veze sa vojnom huntom u Argentini, ali se tvrdi da je on kontakte sa režimom ostvarivao samo kako bi sačuvao sveštenstvo i vernike.
Argentinski biskupi su pod njegovim vođstvom prošle godine izdali i izvinjenje zbog toga što "crkva nije uspela da zaštiti svoje stado", ali je u saopštenju sugerisano da su za nasilje u mračnom periodu Argentine podjednako krive obe strane - i hunta i njeni protivnici.
"Bergoljo je oštro osudio kršenje ljudskih prava diktatorskog režima hunte, ali je uvek oštro kritikovao i levičare gerilce", kaže Rubin.
Ipak, pojedini aktivisti smatraju da to nije dovoljno i optužuju ga da više vodi računa o imidžu crkve nego o istragama o mučenjima i nasilju.
Njima u prilog ide i činjenica da je Bergoljo dva puta, pozivajući se na važeće zakone, izbegao da svedoči. Konačno se pojavio pred sudom 2010. godine i, prema njihovim rečima, davao "nejasne, uopštene odgovore".
Kako se navodi, dva slučaja imaju direktne veze sa njim, a u jednom se radi o mučenju dvojice sveštenika iz njegovog reda koji su zatvoreni zbog propagiranja teologije oslobođenja, rođene u pokušaju borbe protiv siromaštva.
Jedan od sveštenika ga je optužio da je posredovao njihovom zarobljavanju tako što ih nije uzeo u zaštitu i nije rekao režimu da podržava njihov rad. Ipak, ističe se da je Bergoljo lično uspeo da izmoli huntu za milost i oslobađanje dvojice sveštenika.
"To što je crkva pozivala katolike na ljubav prema domovini u tom periodu i što nije bilo direktnog prkosa diktatorima je pragmatičan pristup tom trenutku", naveo je Rubin koji je dodao da je Bergoljo u tajnosti skrivao ugrožene u crkvama i omogućavao im da pobegnu iz zemlje.
Izvor: B92
Novi papa, 266. po redu, prvi je koji je uzeo ime Franja (Fransis) i
prvi je jezuit u Svetoj stolici. Opisuju ga rečima: skroman, modernih
shvatanja, borac za siromašne...Rođen je 17. decembra 1936. godine u italijanskoj porodici u Buenos Ajresu, diplomirao je na Teološkom fakultetu u San Migelu. Ceo život je proveo u domovini, gde je predavao i radio na širenju vere.
Redu jezuita pristupio je 1969. godine. Papa Jovan Pavle II imenovao ga je za kardinala 2001. godine.
Ima četvoro braće i sestara, sin je italijanskih imigranata, otac mu je bio radnik na železnici.
Osim maternjeg španskog govori italijanski i nemački jezik.
Poznat je kao sveštenik koji je pokazao izrazito dobar osećaj za "vruće teme", a smatra se i jednim od većih inovatora u svojoj zemlji i mnogo je doprineo modernizaciji inače veoma konzervativne argentinske crkve.
Bergolja krasi izuzetna skromnost i poznat je po povučenom životu, zbog čega je možda i izabrao ime sveca iz 12. veka Franje Asiškog, koji je živeo kao asketa i bio potpuno posvećen delima milosrđa. O tome je govorio i verski analitičar Živica Tucić, koji tvrdi da ime novog pape najavljuje "spremnost na služenje, a ne pompu".
"Njegova reputacija skromnosti i jednostavnosti života najbolje je predstavljena činjenicom da 'princ crkve' bira da živi u skromnom stančiću umesto u palati koja mu kao nadbiskupu Bueons Ajresa pripada. Umesto da ga šofer vozi na posao, on u svoju crkvu ide gradskim autobusom, a uvek sam kuva skromna jela za sebe", navode agencije.
Nema običaj da se eksponira, a tokom svojih poseta u Rimu retko je viđan u javnosti i na sastancima sedi uglavnom u zadnjim redovima. Skoro nikada ne govori za medije, a čak i kada naiđe na žestoke kritike na njih retko odgovara, čak i kada su argumenti u potpunosti na njegovoj strani.
"Njegov stil je antiteza vatikanskog raskoša", navodi njegov biograf Serhio Rubin.
Osim zbog skromnosti, ima brojne sledbenike i zbog praktičnog pristupa problemima i zbog angažmana u borbi protiv siromaštva. Kada je imenovan za kardinala nagovorio je stotine Argentinaca koji su želeli da dođu na svečanost i proslavu u Rim da novac umesto za avionske karte poklone siromašnima.
Bergoljo je na konklavama u Vatikanu 2005. godine prema navodima medija bio drugoplasirani, odmah iza tada izabranog pape Benedikta XVI, što nikada nije potvrđeno. Ipak, ovogodišnji brzi izbor novog poglavara Rimokatoličke crkve ide u prilog tim tvrdnjama.
Iako su mu analitičari i kladionice davali male šanse (čuveni Pedi pauer je isplaćivao 33 funte za jednu uloženu na njegov izbor) neke agencije su ga smatrale favoritom iz senke baš zbog toga što se smatra da je Vatikanu potreban neko ko će uneti novine.
O tome šta bi Bergoljo mogao da učini govore i sledeći njegovi stavovi i detalji iz karijere:
- veruje u kontracepciju, zbog borbe protiv širenja bolesti
- otvoren je za dijalog sa drugim verama
- nema iza sebe teret bilo kakvih seks skandala koji su tresli Rimokatoličku crkvu
- veruje se da bi reforma kurije bila na vrhu njegove liste prioriteta
Iako je liberalnih shvatanja, oštro se protivio odluci vlasti da 2010. godine odobri istopolne brakove u Argentini ističući da deca zaslužuju da ih podižu i obrazuju otac i majka.
"Da li je on progresivac - teolog oslobođenja? Ne. On nije sveštenik trećeg sveta. Ipak, da li kritikuje MMF, neoliberalizam? Da. Da li provodi mnogo vremena među sirotinjom u njihovim kvartovima? Da", kaže Ruben.
Nejasnoću u njegovoj biografiji predstavljaju navodne veze sa vojnom huntom u Argentini, ali se tvrdi da je on kontakte sa režimom ostvarivao samo kako bi sačuvao sveštenstvo i vernike.
Argentinski biskupi su pod njegovim vođstvom prošle godine izdali i izvinjenje zbog toga što "crkva nije uspela da zaštiti svoje stado", ali je u saopštenju sugerisano da su za nasilje u mračnom periodu Argentine podjednako krive obe strane - i hunta i njeni protivnici.
"Bergoljo je oštro osudio kršenje ljudskih prava diktatorskog režima hunte, ali je uvek oštro kritikovao i levičare gerilce", kaže Rubin.
Ipak, pojedini aktivisti smatraju da to nije dovoljno i optužuju ga da više vodi računa o imidžu crkve nego o istragama o mučenjima i nasilju.
Njima u prilog ide i činjenica da je Bergoljo dva puta, pozivajući se na važeće zakone, izbegao da svedoči. Konačno se pojavio pred sudom 2010. godine i, prema njihovim rečima, davao "nejasne, uopštene odgovore".
Kako se navodi, dva slučaja imaju direktne veze sa njim, a u jednom se radi o mučenju dvojice sveštenika iz njegovog reda koji su zatvoreni zbog propagiranja teologije oslobođenja, rođene u pokušaju borbe protiv siromaštva.
Jedan od sveštenika ga je optužio da je posredovao njihovom zarobljavanju tako što ih nije uzeo u zaštitu i nije rekao režimu da podržava njihov rad. Ipak, ističe se da je Bergoljo lično uspeo da izmoli huntu za milost i oslobađanje dvojice sveštenika.
"To što je crkva pozivala katolike na ljubav prema domovini u tom periodu i što nije bilo direktnog prkosa diktatorima je pragmatičan pristup tom trenutku", naveo je Rubin koji je dodao da je Bergoljo u tajnosti skrivao ugrožene u crkvama i omogućavao im da pobegnu iz zemlje.
Izvor: B92
Нема коментара:
Постави коментар